Zbog primene uredbe Vlade Srbije kojom je promenjen odnos cena grejanja za domaćinstva i privredu, užička domaćinstva će, najverovatnije, od aprila tu uslugu plaćati skuplje, dok će ona biti jeftinija za privredu i budžetske korisnike.
Umesto 85.78 dinara, vlasnici stambenog prostora plaćaće 98 dinara, dok će preduzeća, umesto 214.44 dinara, istu uslugu plaćati 148 dinara, koliko će je plaćati i povlašćeni korisnici (škole, dečije i socijalne ustanove) koji su za to do sada izvajali 171.55 dinara. To su cene po kvadratnom metru i bez uračunatog PDV.
Zoran Šibalić, direktor JKP Gradska toplana, izjavio je za Danas da će to preduzeće zatražiti od Gradskog veća korekciju cena, kako bi se primenila vladina uredba kojom je srazmera između cena za domaćinstva i privrede i povlašćenih korisnika uspostavljena na 1:1,5, umesto sadašnjeg odnosa kojim je privreda plaćala dva i po puta, a povlašćeni korisnici dva puta veću cenu od cene za domaćinstva.
– Još u novembru prošle godine Vlada Srbije usvojila je uredbu o promeni odnosa cena u celoj Srbiji, odnosno smanjenju cene grejanja za privredu, koja je u teškoj situaciji, i povećanju cene za domaćinstva. Od 58 toplana u Srbiji, užička toplana je jedna od deset koja tu uredbu primenjivala, ali opomenuli su nas iz Ministarstva energetike da moramo da je primenimo ili ćemo biti sankcionisani – rekao je za Danas Šibalić, objasnivši da je ta uredba trebalo da važi do aprila, ali će najverovatnije biti produžena.
– Ranije su, maltene, privreda i povlašćeni korisnici subvencionisali cenu grejanja za domaćinstva, ali privreda je posrnula i više ne može da plaća tu cenu – dodao je Šibalić i istakao da je užička toplana svesna da će to biti skupo za građane, ali da se mora poštovati vladina uredba.
Istom uredbom utvrđene su minimalne i maksimalne cene grejanja u celoj Srbiji, pa su one od 67,01 do 91,07 dinara ukoliko se koristi gas, od 83,35 do 113,35 dinara za mazut, 52,45 do 82,45 za ugalj, odnosno 73,5 do 103,5 dinara po kvadratnom metru za grejanje na biomasu.
Na pitanje na koji način je određena cena grejanja u Užicu, čija toplana koristi više energenata, Šibalić kaže da je tačno navedeno koliko je učešće kog energenta u proizvodnji jednog kilovat-sata toplotne energije, pa je po toj kalkulaciji učešće gasa 42 odsto, mazuta 57 odsto i uglja jedan odsto.
Istakavši da je najisplativije plaćanje po utrošku toplotne energije, on je naveo da Gradska toplana ima podatke o tome koliko toplotne energije mesečno troši svaka stambena zgrada. Na podsećanje da je to preduzeće uslovilo da je za ugradnju delitelja na radijatorima u stanovima, koji su najprecizniji čitači utroška energije, potrebno da se izjasni više od 70 odsto stanara u zgradama, Šibalić to pravda tehničkih razlozima.
– U svakoj podstanici postoji merač utroška toplotne energije zgrade, a stanari odlučuju o tome da li će se troškovi obračunavati na osnovu merenja delitelja u stanovima ili po kvadratnom metru stana, a mi moramo da naplatimo količinu toplotne energije koju smo zgradi isporučili – kaže on.
Inače, dug domaćinstava je 75 miliona, privrede 20 miliona, a budžetskih korisnika je veći od 60 miliona dinara. Šibalić kaže da užička toplana nema problema u naplati duga od preduzeća, jer ih naplaćuje utuženjima, ali su potraživanja od budžetskih korisnika veliki problem.
Cene i kredit
Sumnje da se cene grejanja „pumpaju“, tako što se u njih „ugrađuju“ dugovi korisnika kako bi Gradska toplana mogla da funkcioniše, čime trpe oni koji tu uslugu redovno plaćaju, Šibalić odbacuje i tvrdi da bi to možda bilo tačno da se užička toplana nije zadužila kreditom. – U novembru prošle godine uzeli smo kredit od 200 miliona dinara za nabavku energenata. Da to nismo uradili, u uslovima kada nam domaćinstva, privreda i budžetske ustanove duguju oko 160 miliona dinara, morali bismo da prekinemo grejanje. Nema govora o pumpanju cene, čija kalkulacija je svima dostupna – uzvratio je Šibalić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
