Sledi zajednička kandidatura u STO

Sporazumom, čije je zaključenje proslavljeno u prestonici Kazahstana Astani, uklonjene su prepreke ka trgovini i investicijama koje su povećane nakon kolapsa SSSR. Analitičari ocenjuju da bi samim tim mogle biti unapređene ekonomije regiona tako što bi među njima bila uspostavljena veća konkurentnost.

Potpisivanje dokumenta takođe predstavlja pobedu za ruske lidere, koji su od carinske unije napravili omiljeni projekat iz različitih razloga, a najviše zbog toga što Moskva sakuplja profit kao prirodno stecište regionalnih finansija i trgovine, navodi se u analitičkim krugovima. Ruski premijer Vladimir Putin je prošlog leta rekao da će Rusija odustati od svojih težnji ka članstvu u STO i da će umesto toga uložiti napore da se pridruži Belorusiji i Kazahstanu pod okriljem carinskog saveza, što je očiti nagoveštaj da Moskva na raspolaganju ima druge opcije u slučaju da uslovi STO za priključenje budu isuviše rigorozni. Ministri su se, međutim, kasnije predomislili i saopštili da će Rusija pregovarati o mogućnosti da zasebno uđe u STO.

Međutim, nakon potpisivanja sporazuma predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev ponovio je da su se Rusija, Kazahstan i Belorusija složile da zajedno podnesu kandidaturu. Ukoliko ovo odražava politiku Moskve, postoji velika verovatnoća da se povećaju šanse za bilo kakav vid članstva Rusije koja je do sada najveća ekonomija van granica STO. „Ovo je veoma pozitivna promena paradigme u načinu na koji se Rusija odnosi prema najbližem susedstvu“, rekao je Jaroslav Lisovolik, glavni ekonomista u Dojče banci u Moskvi, „Prethodno je bilo reči o jednosmernoj ulici u kojoj je Rusija davala ekonomske ustupke u zamenu za političke“. Prema ocenama stručnjaka, pakt o slobodnoj trgovini predstavlja ekonomsku strategiju za pospešivanje perspektiva celog regiona u kojem je Rusija centar.