Regionalna privredna komora (RPK) Užica, u saradnji sa Udruženjem preduzetnika Ljutomera, slovenačkog grada zbratimljenog sa Užicem, nedavno je raspisla oglas kojim se traže radnici za rad u Sloveniji. Na taj oglas, objavljen u svim opštinskim službama užičke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, koji je zaključen 10.
Regionalna privredna komora (RPK) Užica, u saradnji sa Udruženjem preduzetnika Ljutomera, slovenačkog grada zbratimljenog sa Užicem, nedavno je raspisla oglas kojim se traže radnici za rad u Sloveniji. Na taj oglas, objavljen u svim opštinskim službama užičke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, koji je zaključen 10. oktobra, prijavilo se šezdeset ljudi, od kojih je četrdesetpet ispunilo uslove. Jedan od najvažnijih uslova bio je posedovanje najmanje trećeg stepena stručne spreme. Planirano je da, nakon pribavljanja dokumenata, prva grupa radnika otputuje u Sloveniju, početkom januara naredne godne.
Komora je samo posrednik
– RPK Užice nema zvanični ugovor sa Udruženjem preduzetnika iz Ljutomera i ne postoji nikakva obaveza RPK i Ljutomera u tome. Mi smo to uradili dobrovoljno, jer Nacionalna služba za zapošljavanje to nije mogla, pošto nema ugovor sa slovenačkom državom. Ako se saradnja nastavi, to će verovatno preuzeti neka agencija ili Nacionalna služba za zapošljavanje, rekao je Danasu Vladimir Mijsilović. Na pitanje ko onda radnicima garantuje da će ugovori biti ispoštovani, on kaže da su oni samo posrednici koji prikupljaju dokumenta, a kada budu potpisivali ugovore, radnici moraju sami da paze šta potpisuju. – Ljudi iz Ljutomera su nam obećali da će to biti neki neobavezujući ugovori, koji se mogu raskinutu posle mesec dana. Tim ugovorima biće definisane obaveze radnika i slovenačkih poslodavaca, ali RPK Užice nije preuzela na sebe nikakvu garanciju, niti je potpisivala bilo kakakv dokument – kaže on.
Objašnjavajući kako je došlo do ovakve saradnje, stručni saradnik u užičkoj komori Vladimir Mojsilović u razgovoru za Danas navodi da je privredna delegacija užičkog regiona i ove komore, krajem avgusta i na poziv udruženja preduzetnika iz Ljutomera i Celja, boravila u Sloveniji i da im je tada predočeno da su slovenačka preduzeća zainteresovana da angažuju radnike iz Srbije. Slovenačkim poslodavcima, navodi Mojsilović, potrebni su građevinski radnici (zidari, armirači), električari, varioci, bravari, vozači, mesari, stolari, moleri, monteri grejanja…
Ne plašim se rada
Pedesetogodišnji Stevan Radišić iz novovaroškog sela Božetići, svedoči da je kao metalostrugar u preduzeću Sloga-autodelovi, posle dvadeset pet godina ostao bez posla, te da je bio prinuđen da se javi za odlazak u Sloveniju, kako bi, pored ostalog, kćerki koja je studentkinja treće godine Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu, obezbedio novac za nastavak studija. – Bez posla sam tri godine. Supruga je radila u Rehabilitacionom centru Zlatar, ali i ona je, pre dve godine, ostala bez posla. Živimo od novca koji dobijem ako odem u nadnicu. Teško je, ali ja se ne plašim rada, samo mi trebaju pare. Išao bih u Sloveniju da zaradim i pomognem kćerki da završi fakultet. Sa prekovremenim radom, mogao bih da zaradim mesečno 800 do 900 evra. Moram da verujem u to, pa šta Bog da – kaže Stevan.
– RPK Užice samo je posrednik u tom poslu i naš zadatak je da prikupimo dokumenta od prijavljenih radnika, koje bi trebalo da odaberu slovenački preduzetnici i o tome nas obaveste. U početku, biće angažovan manji broj ljudi i ako iskustva budu pozitivna, saradnja će biti nastavljena – kaže Mojsilović.
Među budućim tragačima za poslom u Sloveniji, najviše je sredovečnih Užičana, poput bivših radnika užičke Rakete, ali i radnika iz Arilja, Požege, Nove Varoši, Čajetine… Oni su, nakon decenija radnog staža, ostali bez posla tokom nekoliko tranzicijskih godina u Srbiji.
– Sloveniji, članici EU, nedostaje radna snaga, a ima mnogo posla. Angažovani su radnici iz istočne Evrope, ali postoji jezička barijera. Međutim, angažovanjem radnika iz Srbije, taj problem ne bi postojao – kaže za Danas Zvonko Mort, predsednik Udruženja preduzetnika Ljutomera.
– Poslodavci u Sloveniji nude najmanje 600 evra za petodnevnu radnu sedmicu, sa osam časova dnevnog rada, plaćene doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje, besplatan smeštaj, tri obroka dnevno i prevoz do radnog mesta. Zainteresovani smo, a nadam se i ljudi koji su se prijavili na oglas, za prekovremeni rad, tako da im se pruža mogućnost mesečne zarade od oko 1.000 evra. Ipak, plate nisu iste za sva zanimanja, ali ne mogu da budu niže od 600 evra – izričit je Mort. On objašnjava da će Slovenija, početkom decembra ove godine, dobiti liberalniji zakon o zapošljavanju stranaca, pa će posle toga slovenački poslodavci izabranim radnicima obezbediti radnu dozvolu, i to najpre za godinu dana, s mogućnošću produžetka boravka.
Zainteresovanima su podeljeni anketni listovi sa pitanjima o ličnim podacima, radnom iskustvu, zdravstvenom stanju i drugim pitanjima, na osnovu kojih će slovenački poslodavci izvršiti selekciju radnika. Na potpisivanje su im ponuđeni i ugovori o radu, a kako Mort navodi, sve troškove pripreme dokumentacije snose poslodavci u Sloveniji.
– Radnici koji su se prijavili mogu, ali ne moraju da potpišu te ugovore, ali oni su potrebni kako bismo obezbedili vize. Doneo sam dvadesetak ugovora, jer ne želimo da prenaglimo, tako da planiramo u početku da angažujemo deset do petnaest radnika. Međutim, ukoliko radnici iz Srbije budu nezadovoljni mogu da ih raskinu u roku od mesec dana – objašnjava on, a na pitanje Danasa koje firme žele da zaposle radnike iz užičkog regiona, kazao je da su to privatna preduzeća, od pet do sedamdesetak radnika u Murskoj regiji, poput Ljutomera, Rendave, Radgone i Murske Sobote, posebno ističući da su slovenački poslodavci zainteresovani da radnike angažuju na duži period, a ne na dva ili tri meseca.
Četrdesetšestogodišnji Milan Stojanović iz sela Kačer, kod Užica, nakon staža od dve i po decenije, pre dve godine ostao je bez posla u užičkoj štampariji i nada se da će baš on biti odabran za rad u Sloveniji. -Imam nezaposlenu suprugu, dva sina srednjoškolca i nepokretnu majku. Ako odem u Sloveniju, moći ću da obezbedim porodicu. Ovde je stanje jezivo i ne očekujem da će uskoro biti bolje. Okruženi smo lažovima, prevarantima, čudovištima… Možda sve to što govorim zvuči grubo, ali je istina – kaže Milan, a potom navodi da su ponuđeni uslovi sasvim korektni, da postoji mogućnost prekovremenog rada, a time i dodatne zarade.
Visokokvalifikovani vozač Miloš Aleksić radio je u ariljskom Transportu, ali pre četiri godine je ostao bez posla. Kaže da ga je muka naterala da se prijavi za odlazak iz Srbije, jer novac mora da zaradi kako bi izdržavao četvoročlanu porodicu. – Želim da radim kao vozač i ako me prime, naravno da ću da radim prekovremeno – kaže on i podseća da iz užičkog kraja nikada nije bilo gastarbajtera. – Vremena se menjaju, pa smo i mi postali gastarbajteri. To je posledica naše tranzicije. Ovdašnji poslodavci bogate se na račun radnika, jer ih izrabljuju i ne plaćaju – smatra Alekisć, kome će, kako kaže, ako ode, najteže biti razdvajanje od porodice.
I Miloje Mlađenović, vozač iz Užica, koji je bez radne knjižice ostao nakon dvanaest i po godina provedenih u užičkoj Raketi, a sada radi u preduzeću Zlatan-rajzen, kaže da želi da okuša sreću. – Želim da odem u Sloveniju da radim kao vozač i ništa drugo me ne zanima. Neki moji drugovi rade tamo kao vozači i lepo zarađuju – kaže tridesetčetvorogodišnji Miloje.
Jedan od najmlađih koji se javio za odlazak u Sloveniju je dvadesetšestogodišnji Saša Tomovski. Rođen je u Zagrebu, ali se 1990. godine, zbog poznatih događaja, kojih, kako kaže, ne želi da se priseća, doselio u Užice.
– Mlad sam i nadam se da ću biti odabran. Znam kako je imati i nemati. Da bih preživeo radio sam na gradilištima, bio vojnik po ugovoru… Ne želim da zavisim od bilo koga i važno je da čovek radi – poručuje Tomovski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
