Slučaj bivšeg fudbalera V.S: Brutalno prekršena sva prava i žrtve i osumnjičenog, u sve se umešao Vučić

Institucije poput tužilaštva i policije treba da ulivaju sigurnost građanima da im se za pomoć obrate. Ipak, u Srbiji vidimo da to nije slučaj, jer su iz nekog od izvora u javnost procurele informacije koje su, neetičkim izveštavanjem pojedinih medija, povredile prava i osumnjičenog i oštećenog lica.

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu formiralo je po službenoj dužnosti predmet u cilju utvrđivanja eventualnog izvršenja bilo kog krivičnog dela za koje se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, saopštilo je tužilaštvo.

U njihovom saopštenju dodaje se da je istraga pokrenuta u pravcu utvrđivanja svih okolnosti pod kojima je fotografija monitora na kojem se nalazi zapisnik o saslušanju osumnjičenog u predmetu oštećenog V.S. dospela u javnost, a potom deljena na društvenim mrežama.

Zapisnici sa saslušanja, kao i informacije o rodnom identitetu osumnjičene osobe, deo su privatnih podataka. Osumnjičena i oštećena osoba, kao i svi građani, imaju pravo na dostojanstvo i zaštitu identiteta, osim u slučaju kada je otkrivanje od javnog značaja. Nečiji privatni život svakako nije od javnog značaja. Ali, ironično, o ovom slučaju oglasio se čak i predsednik Vučić, koji je javno imenovao žrtvu.

Rodoljub Šabić: Neopravdano i nezakonito zadiranje u privatni život

Prema rečima advokata Rodoljuba Šabića, jedno od fundamentalnih načela obrade podataka o ličnosti („ograničenje u odnosu na svrhu obrade“), naglašeno i u našem Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, je da se načelno podaci o ličnosti mogu prikupljati u svrhe koje su konkretno određene, izričite, opravdane i zakonite i da se dalje ne mogu obrađivati na način koji nije u skladu sa tim svrhama.

On pojašnjava da je objavljivanje podataka prikupljenih u krivičnom postupku do kog je došlo u ovom slučaju očigledno u suprotnosti sa svim navedenim, pa je bez obzira na to da li je namerno ili eventualno posledica nemara ili neznanja, nedopustivo.

– Radi se o potpuno neopravdanom i nezakonitom zadiranju u privatni život i to, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, o izuzetno ozbiljnom zadiranju u privatni život sa mogućim, vrlo verovatnim, veoma teškim negativnim posledicama. I to višestruko neprijatnim posledicama ne samo po lice na koje se podaci odnose, nego, što je još gore, i na krug njemu bliskih lica, članova porodice – pojašnjava Šabić.

Prema njegovim rečima, ovakva obrada ličnih podataka o kojoj govorimo je nesumnjivo nezakonita i ona je, bar po zakonu, kažnjiva.

– Sasvim izvesno je reč o obradi suprotnoj načelima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i shodno tome i o prekršaju iz čl. 95 tog zakona, koji je kažnjiv novčanom kaznom. Pored toga, podsećam da Krivični zakonik, u čl. 145 i čl. 146, inkriminiše i neovlašćeno objavljivanje ili prikazivanje spisa, portreta, fotografije, filma ili fonograma ličnog karaktera bez pristanka lica na koje se odnose, kao i neovlašćenu obradu podataka o ličnosti u svrhe za koje nisu namenjeni. U oba slučaja, ako delo izvrši službeno lice, predviđa se kazna zatvora do tri godine – ukazuje Šabić.

On smatra da je postojanje osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo očigledno.

Bilo bi, razume se, zanimljivo da li će ovim povodom reagovati Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i nadležni javni tužilac – ukazuje Šabić.

Goran Miletić: Utvrditi odgovornost onih koji su doprineli da detalji istrage završe u medijima

Goran Miletić, pravnik i direktor Civil Rights Defendersa, kaže da, iako svima prvo pada na pamet zaštita privatnosti, u ovom slučaju su mnogo bitniji standardi koji se tiču pretpostavke nevinosti i fer i pravičnog suđenja.

– Ovi principi važe za ceo postupak i različite strane u postupku. Tajnost istrage štiti ove principe i od nje bi se (prema standardima Evropskog suda) moglo odstupiti samo ako je tema u važnom društvenom interesu (npr. korupcija). To svakako ovde nije slučaj, pa se mora utvrditi odgovornost onih iz tužilaštva ili suda koji su svesno ili nesvesno doprineli da detalji istrage završe u medijima – kaže Miletić.

Bojan Cvejić: Klasičan primer kako mediji mogu da uništavaju živote

Sagledavajući slučaj iz ugla novinarske profesije, novinar Bojan Cvejić kaže da je medijsko izveštavanje o slučaju ucenjivanja fudbalera privatnim snimcima skandalozno, senzacionalističko i u suprotnosti sa svim etičkim i profesionalnim standardima.

– Prvo, treba naglasiti da u ovoj temi ne postoji nikakav javni interes, pogotovo ne da se izveštava u nastavcima, s novim detaljima, saznanjima i zadiranjem u privatnost i dostojanstvo osoba o kojima se piše – pojašnjava Cvejić.

Analizom pisanja medija, on zapaža brojne neregularnosti.

– Krenimo redom: gotovo ni u jednom tekstu nemamo zvaničan izvor o ovom slučaju, već se sve svodi na saznanja i ‘dobro upućene izvore’, što dovodi u pitanje kako su do medija procurele informacije iz policije i da li su mediji objavljivanjem tih informacija koristili časna sredstva. Po pitanju osumnjičenog za ucene krše se, takođe, najmanje dve tačke Kodeksa novinara i novinarki Srbije. Prva je diskriminacija osoba na osnovu rodnog identiteta, pošto isticanje rodnog identiteta osumnjičene osobe nije od interesa javnosti, niti bitno za razumevanje konteksta i istragu dela koje je počinjeno – ukazuje Cvejić.

On kao primer navodi da za ovakve i slične slučajeve nije dopustivo isticanje nacionalne i verske pripadnosti aktera događaja, ali i da se to često dešava u našim medijima.

Druga je, pojašnjava, nepoštovanje privatnosti iste osobe, isticanjem njenog identiteta, jer iako je malo medija objavilo puno ime i prezime, većinom samo inicijale, mnogi su objavili njenu fotografiju i time direktno otkrili njen identitet.

– Privatnost, ali i dostojanstvo ličnosti, krši se i detaljima o načinu života osumnjičenog, ali i informacijama poput toga ko je njen otac i čime se bavi. S druge strane, imamo i kršenje odredbi koje se tiču žrtve, otkrivanjem njenog identiteta i drugih detalja o njegovoj porodici i privatnom životu. Ovakvo izveštavanje štetno i stresno utiče ne samo na osobe o kojima se piše, već direktno i na njihove porodice – ističe Cvejić.

On dodaje da ne treba zaboraviti da supruga žrtve u ovom slučaju tabloidni mediji uopšte ne štede, kršeći sva njena prava na dostojanstvo i privatnost. Posebno je zabrinjavajuće što ovo može imati negativne posledice na odrastanje i razvoj njihove maloletne dece, čijim se pominjanjem takođe indirektno otkriva identitet.

Cvejić ističe da, osim narušavanja privatnosti i dostojanstva osumnjičenog, žrtve i njihovih porodica, mediji u Srbiji prekršili su još niz odredbi načinom na koji prate i pišu o ovom slučaju.

– Ovo je klasičan i drastičan primer kako mediji mogu da uništavaju nečije živote, a u Srbiji, verovatno, nažalost, bez ikakve odgovornosti za to – napominje Bojan Cvejić.

Bez odgovora institucija

Danas je MUP-u i Tužilaštvu uputio pitanja povodom ovog slučaja, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovor.