Slučaj Danke Ilić: Treći pokušaj tužilaštva i ista otvorena pitanja

O sadržaju nove optužnice javnost još uvek ne zna ništa, jer nije javno dostupna.

Prva optužnica podignuta je u septembru 2024. godine protiv radnika borskog vodovoda Srđana Jankovića i Dejana Dragijevića, koji se sumnjiče da su devojčicu najpre udarili kolima, a zatim je ubili jer je još davala znake života. Na toj optužnici našao se i otac Dragijevića, Radoslav, koji je optužen da je pomogao glavnoosumnjičenima da sklone telo devojčice.

Ono što se zna jeste da je prošle godine, od strane Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru, naložena ponovna rekonstrukcija događaja, gde je policija ponovo došla na lice mesta gde se smatra da je devojčica ubijena, kao i da su na rekonstrukciju izvedeni osumnjičeni. Međutim, prema navodima medija, ta rekonstrukcija nije donela ništa novo, odnosno nisu pronađeni dodatni dokazi.

Takođe, u sklopu dopune istrage rađena su i dodatna veštačenja, ali se ne zna da li se tim veštačenjima došlo do novih dokaza.

Advokat Dragijevića: Ne verujem da je ova optužnica bolja od prethodnih

Advokat Dejana i Radoslava Dragijevića, Stefan Čorda, kaže za Danas da je ova nova, treća optužnica podignuta jer je Apelacioni sud u Nišu vratio VJT u Zaječaru prethodne dve na doradu, jer su bile dosta paušalne.

Po tom nalogu sprovedena je rekonstrukcija događaja. Nakon rekonstrukcije izvršena su veštačenja i prostorno-vremenska analiza upoređivanja podataka dobijenih sa rekonstrukcije. „U toj prostorno-vremenskoj analizi se 80 posto stvari baziralo na tome, a ja verujem, suprotno nalogu Apelacionog suda, kada je majka Danke došla u Banjsko Polje, šta je ona radila, kuda se kretala, koliko je to trajalo, putanje male Danke, kuda je ona mogla ići i tako dalje“, kaže Čorda.

On tu vidi dva problema.

„Veštaci sve uzimaju sa plus-minus dva do tri minuta. I oni govore da mala Danka, kao dete, prelazi određenu putanju pravolinijski se krećući bez zastajkivanja. To su utvrđivali kao da je ona neki olimpijski prvak u brzom hodanju. Oni se nisu bavili nikakvim detaljima, nego samo time koliko dete njene konstitucije može da pređe određenu razdaljinu, imajući u vidu njeno kretanje sa kamera“, navodi on.

Kaže da rekonstrukcija uopšte nije vršena u odnosu na Radoslava Dragijevića, koji se tereti za pomoć pri izvršenju krivičnog dela.

„Potpuno ništa se ovom rekonstrukcijom nije dobilo, a sigurno ništa ni dokazalo“, kaže Čorda.

On napominje da mu optužnica još uvek nije dostavljena i da ne zna njen sadržaj, te da očekuje da će je uskoro dobiti.

Dodaje i da je VJT u Zaječaru krajem januara postupilo nekorektno i protivzakonito jer je saslušalo tri svedoka, a o tome da će biti saslušani tužilaštvo ga je obavestilo samo dan ranije.

„Meni je stigao poziv 27. januara da dođem na saslušanje 28. januara. To je više nego sramno. Bilo bi korektno da su me iz tužilaštva blagovremeno pozvali telefonom, kako bih mogao da se pripremim za ta saslušanja. Dolazim iz drugog grada… prosto je nekorektno“, navodi Čorda.

Rokovi za odlučivanje o optužnici su kratki, s obzirom na to da se osumnjičeni nalaze u pritvoru. Odbrana ima rok od osam dana, od dana prijema optužnice, da odgovori na nju. Zatim tužilaštvo optužnicu sa odgovorom šalje Višem sudu u Negotinu. Ukoliko je sud potvrdi, odbrana ima pravo žalbe, o kojoj odlučuje Apelacioni sud u Nišu. Ako i apelacija potvrdi optužnicu, suđenje bi trebalo da počne najkasnije 30 dana od te odluke.

U slučaju da se optužnica odbaci u potpunosti, osumnjičeni moraju biti pušteni na slobodu.

Kako je tekla istraga?

Devojčica je nestala 26. marta 2024. godine.

Usledila je opsežna potraga na terenu, koja je trajala danima. Policija je tih dana obavila razgovore sa svedocima i meštanima, ali ništa nije ukazivalo na to šta se detetu dogodilo. Potom se pojavio snimak iz Beča na kom se našla devojčica koja podseća na Danku Ilić, a potraga je zatim proširena i na Austriju.

Austrijska policija saopštila je da je utvrđeno da dete sa tog snimka nije Danka Ilić. Dan kasnije predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je Danka ubijena, da su dve osobe privedene i da su priznale zločin.

Prva optužnica, do čijeg sadržaja je došao Danas, podignuta je u „poslednji čas“, jer je pretilo da istekne šest meseci od određivanja pritvora osumnjičenima, nakon čega bi morali biti pušteni na slobodu.

Glavni dokazi protiv osumnjičenih bila su njihova priznanja, koja su oni u međuvremenu povukli, ali tužilac to nije uzeo u obzir, kao i činjenica da su se njih dvojica službenim vozilom nalazila na mestu gde se smatra da je devojčica nestala.

Iako je teren detaljno danima pretraživan, telo devojčice nikada nije nađeno, a na službenom vozilu za koje tužilaštvo smatra da je devojčica udarena nisu pronađeni nikakvi biološki tragovi. Takođe, u optužnici su navedena svedočenja skoro 80 svedoka, ali nijedan od svedoka nije izjavio da je video da je devojčica udarena kolima, niti da je neko od osumnjičenih ubio devojčicu.

Već tada je stručna javnost bila mišljenja da optužnica nema dovoljno dokaza da bi je sud potvrdio.

Ipak, Viši sud u Zaječaru je potvrdio optužnicu, ali je odbrana uložila žalbu, pa je Apelacioni sud u Nišu ukinuo optužnicu i naložio njenu dopunu.

Nakon toga, VJT u Zaječaru je ponovo podiglo optužnicu, ali ju je Apelacioni sud u Nišu ponovo vratio na doradu VJT-u u Zaječaru. Pošto je Viši sud u Zaječaru dva puta potvrđivao optužnicu koju je apelacija u Nišu ukidala, sudska nadležnost je prebačena Višem sudu u Negotinu.

Istraga o smrti Dalibora Dragijevića još nije počela

Ono što je bacilo veliku senku na čitavu istragu nestanka Danke Ilić jeste smrt rođenog brata Dejana Dragijevića, Dalibora.

Dalibor Dragijević je uhapšen kada i dvojica glavnoosumnjičenih, kao njihov pomagač, 4. aprila 2024. godine. MUP se 7. aprila oglasio saopštenjem da je Dalibor preminuo u policijskoj stanici u Boru prirodnom smrću, nakon što mu je pozlilo, kao i da su policajci pokušali da mu pruže prvu pomoć, ali da to nije dalo rezultate. Mrtvozornik koji je izašao na lice mesta konstatovao je prirodnu smrt.

Međutim, tužilaštvo je naložilo da se izvrši obdukcija. Rezultate obdukcije nije objavila nijedna nadležna institucija, već mediji koji su došli do rezultata koji su pokazali da je Dragijević preminuo od višestrukih povreda koje je zadobio batinanjem.

Predmet je predat Višem sudu u Nišu, ali do današnjeg dana ovo tužilaštvo još nije donelo naredbu o istrazi, što je inicijalna radnja u pokretanju istrage, iako je činjenica da Dragijević takve povrede nije mogao da zadobije ni na jednom drugom mestu osim u policiji.

Kasnije je i sam Janković, kada je menjao svoj iskaz u tužilaštvu, izjavio da je bio izložen iznuđivanju iskaza batinama u policiji, kao i da su mu nakon batina bila polomljena rebra, što dovodi u pitanje prvobitna priznanja koja su osumnjičeni dali u policiji.