Slučaj Filharmonija: Novi udar na kulturu

Ova vlast je navikla da postavlja v.d. direktore dekretom, ne samo u ustanovama kulture već i u prosveti, pravosuđu, javnim preduzećima – gde god može, kršeći svesno zakon i dužinu trajanja mandata v.d. direktora. Pomoću toga drži na „kratkoj uzici“, kako postavljene rukovodioce, tako i čitave kolektive, što se negativno odražava na poslovanje ovih subjekata, ali vlast ne pokazuje nameru da od svoje rutine odstupi.

Kada je kultura u pitanju, takva rešenja se upražnjavaju već čitav niz godina, počevši od postavljanja u našim najznačajnijim institucijama, pa sve do domova kulture u manjim mestima. Prilikom donošenja odluke o postavljanju v.d. direktora osnovni kriterijum je, po svemu sudeći, politička podobnost usled čega se na čelo ustanova kulture često dovode nekompetentni kadrovi, obično u suprotnosti sa voljom kolektiva. Ovakva kadrovska selekcija opravdano izaziva zabrinutost zaposlenih za sopstvenu egzistenciju, uslove rada i budućnost institucije, a ponegde se dovodi u pitanje čak i programsko opredeljenje, čime se utiče i na poverenje publike. Da bi ustanove u kulturi bile uspešne, neophodno je da imaju kompetentno rukovođenje, dugoročne razvojne planove i finansijsku stabilnost, a ne da se vode ad hoc rešenjima na kratak rok.

U ovom slučaju, umetnička biografija Bojana Suđića nije sporna jer je on svakako jedan od naših najboljih dirigenata današnjice, ali ovde je problematičan način na koji se instituciji kulture od nacionalnog značaja nameće prvi čovek. Za Beogradsku filharmoniju je neprihvatljivo da Vlada na rukovodeće mesto postavlja bilo koju ličnost prema nepoznatom kriterijumu i u privremenom statusu, bez javno predstavljenog programa rada i razvoja ustanove na čije čelo dolazi, kao i bez ikakvog učešća samog umetničkog ansambla u procesu odlučivanja koji u upravnom odboru nema nijednog svog predstavnika.

Orkestru sa međunarodnom reputacijom kakvu uživa Beogradska filharmonija, neophodan je javni konkurs koji bi podrazumevao nadmetanje kandidata – idejama, programima i koncepcijama razvoja, pa tek nakon toga izbor direktora sa regularnim, četvorogodišnjim mandatom.

Zato ne čudi što je skoro 90% zaposlenih u Beogradskoj filharmoniji potpisalo saopštenje kojim se izražava neslaganje sa odlukom Vlade o imenovanju Bojana Suđića za v.d. direktora. Suprotstavljajući se netransparentnosti i rešenjima „do daljnjeg“, oni zahtevaju da Vlada povuče odluku o postavljanju v.d. direktora i da nadležno Ministarstvo kulture odmah raspiše javni konkurs za direktora Beogradske filharmonije.

Kao jedna od naših najboljih i najznačajnijih institucija kulture – svojevrstan kulturni ambasador naše zemlje u svetu, u sukobu sa Vladom Srbije, Beogradska filharmonija zaslužuje snažnu podršku publike, esnafa i ne samo kulturne, već i najšire javnosti.

Autor je profesor

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.