Veštice i demoni su se, paradoksalno, uzajamno određivali. U Directorium inquisitorum (uputstva kojima se rukovode inkvizitori) iz 1358. Nikolas Ajmerih je na osnovu odnosa sa Sotonom optužene za veštičarenje podelio u tri grupe: prve su obožavale đavola i prinosile mu žrtvu, druge su zamenjivale demone i svece, treće su crtale krug po zemlji da bi prizvale sile pakla.
Budući da je priklanjanje zlom duhu podrazumevalo obožavanje, Sotona je nevernice pretvarao u veštice. Nema veštičarenja bez neraskidivog sklapanja pakta sa đavolom. Kao što ga nema ni bez palog anđela koji je čovečanstvu namenio večno prokletstvo, gordo se pretvarajući da je pagansko božanstvo.
Demonolozi su proučavali tekstove crkvenih otaca, stara narodna predanja i verovanja, kao i ispovesti date tokom suđenja za jeres i veštičarenje. Tako su pronalazili obeležja i svojstva fenomena. Proces otkrivanja sila Zla obavljao se postepeno, jer su se javljale u različitim fizičkim oblicima.
Gospodarice mraka i bezdana su se, postepeno, zastrašujuće namnožile. Godine 1459, posle složene procedure, Alfonso de Espina je izračunao da paklenu vojsku čini više od 133 miliona demona.
Čitav vek kasnije Johan Vajer je u delu De prestigiis daemonum et incantationibus ac veneficiis (O čaranjima i trovanjima demona) tvrdio je da ih ima 7.405.926 i podelio ih po hijerarhiji, primenjujući šemu koja je u delu pseudo-Dionisija korišćena za anđele. Na vrhu složene organizacije piramidalnog tipa, kao što je feudalna struktura, nalazio se Sotona, a odmah ispod njega sedamdeset dva princa tame.
„Veštice – Ispovesti i tajne“ Terzila Gato Kanu; izdanje Clio
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
