Smene pod pritiskom javnosti i Brisela

Ćerka uglednog zagrebačkog advokata Zvonimira Hodaka brutalno je ubijena u ponedeljak sa dva metka u glavu u hodniku zgrade u kojoj je živela u centru Zagreba, na način koji podseća na klasične mafijaške likvidacije.

Javnost pozadinu slučaja vidi u činjenici da je njen otac Zvonimir Hodak advokat kontroverznog generala Vladimira Zagorca, optuženog za ratno profiterstvo, te da je Ivana bila u vezi sa advokatom Zagorčevog protivnika, takođe kontroverznog biznismena Hrvoja Petrača, Ljubom Pavasovićem Viskovićem. Policija ispituje veliki broj osoba koje bi mogle dati više informacija o slučaju, a juče su saslušani i sinovi Hrvoja Petrača Novica i Nikola.

Njihov otac, koji u zatvoru Lepoglava služi šestogodišnju kaznu zatvora zbog učestvovanja u otmici Zagorčevog sina 2006. godine, iz preventivnih razloga prebačen je u bolje čuvano zatvorsko krilo. Za danas je zakazana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost na kojoj će, prema najavama, državni vrh i šefovi službi bezbednosti analizirati stanje bezbednosti u zemlji, a potom i raspraviti rezultate dosadašnjih i eventualnih novih akcija u borbi protiv kriminala, s posebnim naglaskom na najnovije događaje.

U isto vreme Sabor bi trebalo da potvrdi imenovanje novih ministara unutrašnjih poslova i pravde Tomislava Karamarka i Ivana Šimonovića, kao i Vladimira Fabera na mestu novog šefa policije. Njihovo imenovanje pozdravljeno je s odobravanjem, pre svega zbog toga što su sva trojica nestranački ljudi, ali i zbog toga što su svojim dosadašnjim radom dokazali da znaju i mogu da menjaju stvari i rešavaju nagomilane probleme u svojim sektorima.

Deo komentatora tvrdi, međutim, da je odluka o smeni ministara, kojoj se Sanader prvih sati po ubistvu protivio, doneta pod jakim pritiskom kako domaće javnosti tako i Evropske unije. Dodaje se da je Brisel bio šokiran onim što se dogodilo u Zagrebu, jer je postalo očito da Hrvatskom zapravo vlada mafija, a ne legalne državne strukture. U juče objavljenom komentaru Jutarnjeg lista na tu temu ocenjuje se da „debakl borbe protiv podzemlja nikada nije bio posledica samo nesposobnosti ministara, većje prvenstveno određen nedostatkom političke volje da se taj posao stvarno odradi“.