foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Smenjena dekanka Medicinskog fakulteta u Beogradu Tatjana Simić uputila je članovima Nastavno naučnog veća tog fakulteta dopis u kome je odbacila opštužbe da je protivzakonito vodila „DNK Biobanku“ u okviru fakulteta, za šta ju je otpužio Etički odbor Srbije. To je, podsetimo, bio jedan od povoda da je Savet Fakulteta razreši dužnosti dekanke.
„Netačno je da na Institutu za medicinsku i kliničku biohemiju postoji nelegalna DNK biobanka. Navodi o nelegalnoj DNK biobanci su i terminološki pogrešni, htelo je da se kaže na Institutu za medicinsku i kliničku biohemiju postoji banka ćelija i tkiva, a što je netačno jer se ova banka ćelija i tkiva prema Zakonu o ljudskim ćelijama i tkvima odnosi na poslove obrade, očuvanja, skladištenja i distribucije ljudskih ćelija i tkiva koje koriste za primenu u i na ljudima, a ne na pomenute poslove u svrhu sprovođenja naučnih istraživanja“, navodi se u pismu dekanke članovima NN veća u koje je Danas imao uvid.
Ona pojašnjava da je termin biobanka u nekoliko radova grupe istraživača kojom je rukovodila korišćen za repozitorijum bioloških uzoraka sa urednim etičkim dozvolama.
„Ovi uzorci su bili dostupni isključivo istraživačima unutar Laboratorije za funkcionalnu genomiku i proteomiku. Nakon posete inspekcije Uprave za biomedicinu nikada nisu dostavljene nikakve mere koje bi trebalo preduzeti ovim povodom“, navela je Simić.
Ona je istakla i da se rešenje Ministarstva zdravlja, kojim su privremeno obustavljena naučna istraživanja u oblasti zdravstva, za čije sprovođenje nije pribavljena etička dozvola zdravstvenih ustanova, ne odnosi na projekte Laboratorije za funkcionalnu genomiku i proteomiku već na ona istraživanja na Medicinskom fakultetu u kojima nije pribavljena etička dozvola odgovarajućih zdravstvenih ustanova.
„Netačno je da su svi članovi Etičke komisije podneli ostavku, 10 jeste, dok su četiri člana ostala u ovoj komisiji. Članovi koji su podneli ostavku su naveli da su ostavke podneli iz ličnih razloga“, istakla je Simić.
Simić se osvrnula i na navode da Medicinski fakultet ne želi da postupi po rešenju Ministarstva zdravlja kojim su privremeno obustavljena naučna istraživanja u oblasti zdravstva za čije sprovođenje pribavljena etička dozvola zdravstvenih ustanova.
„Ova tvrdnja je neistinita jer je nakon prijema pomenutog rešenja, a nakon usmene komunikacije sa Ministarstvom zdravlja sačinjen dopis u kome se traži formiranje zajedničke Radne grupe Medicinskog fakulteta i Ministarstva zdravlja koja bi unapredila dosadašnju praksu i dala jasna uputstva o tumačenju zakonske regulative. Svim istraživačima na aktivnim projektima MF, kao i studentima doktorskih studija je naloženo da postupe po nalogu Ministarstva zdravlja ukoliko nemaju etičke dozvole zdravstvenih ustanova-nastavnih baza MF“, piše dopisu.
Tatjana Simić je članovima NN veća prosledila i celokupnu dokumentaciju evropskog projekta „Uromol“ o kome su se, kako ističe, pojavile neistine u medijima.
Kako se navodi, u ovom projektu je rađeno istraživanje biomarkera neinvazivnog karcinoma mokraćne bešike, a pacijenti su o svemu informisani i potpisali su informisani pristanak.
„Etička komisija našeg Medicinskog fakulteta ne čuva više dokumenta zbog proteka roka od 10 godina, ali je deo isprava sačuvan u laboratoriji“, istakla je Simić, koja je NN veću prosledila ugovor sa Klinikom u Danskoj, tri etičke dozvole MF, dve izvozne dozvole Ministarstva zdravlja i jednu uvoznu dozvolu Ministarstva zdravlja za pločice koje su vraćene.
„Informisane pristanke je trebalo čuvati tri godine prema prvoj etičkoj dozvoli, odnosno deset godina posle uzimanja uzoraka prema ugovoru sa Danskom. Za druge dve etičke dozvole Etička komisija nije tražila ponovne informisane pristanke, jer pacijentima nije uziman dodatni materijal, a dodatna istraživanja koja su rađena u Danskoj su se sprovodila u svrhu koja je kompatibilna sa svrhom za koju je pribavljen biološki materijal. Iako je protekao rok za čuvanje dokumentacije za projekat Uromol, veliki deo informisanih pristanaka je nađen na Klinici za urologiju prilikom nenajavljene posete inspekcije Uprave za biomedicinu sa ostalom dokumentacijom koja je uključivala ankete i patohistološke nalaze“, istakla je Simić u dopisu.
Ona se osvrnula i na odluku Saveta o njenoj smeni za koju kaže da je nezakonita. Simić smatra da jedini dokument na osnovu koga se utvrđuje da je prestala da ispunjava uslove za izbor dekana može biti samo odluka Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu.
„Verujući da način kako sam smenjena pronalaženjem izmišljenih nepravilnosti na osnovu kojih se neko smenjuje neće više nikada biti ponovljen, prinuđena sam da protiv odluke Saveta Medicinskog fakulteta u Beogradu iskoristim sva raspoloživa pravna sredstva“, istakla je profesorka Simić na kraju obraćanja članovima NN veća Medicinskog fakulteta.
Podsetimo, na sajtu Medicinskog fakulteta sinoć je objavljena informacija da je na sednici Saveta tog fakulteta doneta odluka o prestanku mandata dekanke Tatjane Simić zbog teže povrede Kodeksa profesionalne etike.
U obaveštenju za javnost na sajtu fakuleteta piše da je imenovan vršilac dužnosti dekana iz reda prodekana, Nataša Milić.
Pokrenut je postupak za izbor novog dekana u skladu sa Statutom Medicinskog fakulteta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
