foto-Filip-Krainčanić-NovaPredstavnik Jugoimporta SDPR-a Radomir Kurtić preminuo je u Moskvi sredinom prošlog meseca pod nerazjašnjenim okolnostima, prema pisanjima medija. Ruske službe i dalje nisu dostavile forenzički izveštaj vlastima u Srbiji, zbog čega smrt predstavnika Jugoimporta budi određene sumnje.
Vojne službe bezbednosti i BIA dostavile su predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću izveštaj o sumnjivoj smrti Radomira Kurtića. Smrt je nastupila 17. novembra 2025, na ulici u Moskvi. Srpske vlasti su čekale forenzičke izveštaje ruskih vlasti, koje nisu dobile.
Komisija Jugoimport SDPR je obišla kancelarije u Moskvi i tom prilikom ustanovila da nedostaje veći broj dokumenata, kao i hard diskovi sa računara.
Prema pisanju lista, istražni organi Rusije nisu dostavili nikakve zvanične informacije o događaju Ambasadi Srbije i predstavništvu Jugoimport SDPR u Moskvi, kao ni bezbednosnim službama u Srbiji.
Sama smrt Radomira Kurtića je očigledno sumnjiva, a još veću nelogičnost budi činjenica da Rusija mesec dana nakon nje nije dostavila forenzički izveštaj Srbiji.
Konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti Nikola Lunić ocenjuje za Danas da ovaj čin predstavlja smrt pod veoma sumnjivim okolnostima uz ozbiljne indicije institucionalnog zataškavanja od strane ruskih bezbednosnih i istražnih organa.
„Uz simultanu provalu i otuđenje imovine iz predstavništva Jugoimport SDPR u Moskvi, ovo deluje kao brutalna politička poruka vlastima u Beogradu“, ukazuje Lunić.
Smatra da ćutanje ruskih službi nije dokaz atentata, ali jeste indikator nepoverenja.
„A u bezbednosnim pitanjima, nepoverenje je već politička poruka. Krajnje vreme je da svi političari Srbije napokon stanu u odbranu nacionalnih interesa Srbije, a ne Rusije. Da to javno kažu i da iznesu javnosti činjenice o svim hibridnim aktivnostima Ruske Federacije na teritoriji Srbije. Uključujući i nalaze istraga o nekim nesrećama u Odbrambenoj industriji Srbije gde postoji osnov sumnje za involviranost stranog faktora“, navodi Lunić.
Petar Bošković, član predsedništva Srbija centra i nekadašnji načelnik Uprave za odnose s javnošću Ministarstva odbrane, ukazuje da o ovom slučaju treba postaviti pitanja Nenadu Miloradoviću – Baći, pomoćniku ministarstva odbrane za materijalne resurse.
„Miloradović je alfa i omega za nabavku a i trgovinu naoružanja i vojne opreme. Preko njega se kupuje naoružanje a i izvozi municija. Na to mesto je došao upravo iz SDPR Jugoimport kao trgovac vojnom opremom, on apsolutno sve zna. O ruskom ponašanju bi valjalo pitati Vulina i direktora VBA koji imaju bliske kontakte sa njima“, kaže Bošković.
Dragan Šormaz, bivši naprednjak i osnivač Evroatlanskog saveta u Srbiji, navodi da je u Rusiji izuzetno teško utvrditi istinu o bilo kom događaju, pa i o ovom slučaju.
„Moguće je da se radilo o zdravstvenom problemu, srčanom udaru ili prirodnoj smrti, ali kada se takve stvari dešavaju u Rusiji, ne može se zanemariti kontekst. Dovoljno je obratiti pažnju na zabrinjavajući broj ljudi koji su od početka rata u Ukrajini stradali padom kroz prozor ili sa terase. Taj broj, kada se sabere, prelazi stotinu. Zbog toga se uvek mora postaviti pitanje – da li je smrt prirodna ili je u pitanju ubistvo, bilo povezano sa kriminalom, državom ili nekim drugim interesima“, ističe Šormaz.
Prva važna činjenica, kako smatra naš sagovornik, jeste da Srbija, zbog međunarodnih sankcija uvedenih Rusiji nakon agresije na Ukrajinu, ne može da trguje oružjem sa Rusijom.
„Zbog toga je potpuno nejasno zašto naše predstavništvo u Rusiji i dalje funkcioniše. Da ono ne postoji, ne bi bilo potrebe da naši građani tamo odlaze i rade. Postavlja se i pitanje finansiranja: ko plaća to predstavništvo, po kom osnovu, iz kojih poslova i šta tačno ljudi koji tamo rade zapravo rade? Ako postoji mogućnost nelegalne trgovine, onda je to ozbiljan problem“, objašnjava Šormaz.
Kao neko ko je bio deo zakonodavne vlasti kao član SNS-a, kaže da vrlo dobro zna kako sistem funkcioniše, zbog čega ima osnov da sumnja da je neko od naših državnih preduzeća sarađivao sa ruskom državom na način koji krši međunarodne sankcije.
„Da li je Srbija bila posrednik u prodaji oružja ili tehnologije trećim zemljama za potrebe Rusije, ili je preko naših firmi Rusija dobijala ono što zbog sankcija ne može direktno – ja to ne mogu da tvrdim, ali mogućnost postoji. Samo postojanje našeg predstavništva u Rusiji otvara prostor za takve sumnje. U tom kontekstu dolazimo do smrti našeg građanina, za koju ruske vlasti ne žele da dostave forenzički izveštaj. Bez tog izveštaja opravdano se može sumnjati da je bio uključen u nešto što je ruska država smatrala neprihvatljivim, što je moglo dovesti do tragičnog ishoda“, ocenjuje Šormaz.
Naglašava da je neophodno da se u Srbiji pokrenu istrage – kao što su pokrenute u nekim drugim slučajevima – u vezi sa celokupnom saradnjom sa Rusijom, ali i sa ovim konkretnim događajem.
„Nadležno tužilaštvo mora da reaguje, da pokrene postupak i da o svemu transparentno obaveštava javnost. Iako se događaj desio u Rusiji, Srbija ima pravo i obavezu da ispita okolnosti smrti svog građanina. Rusija ne deluje u interesu Srbije, već isključivo u sopstvenom interesu, dok režim Aleksandra Vučića omogućava takvo ponašanje bez obzira na posledice, što se vidi i na primeru NIS-a“, ukazuje Šormaz.
Navodi da ne treba očekivati da će ruski državni aparat pokazati bilo kakvu spremnost da objasni šta se dogodilo.
„Njima nije stalo ni do sopstvenih građana, a kamoli do jednog našeg. Upravo zato ovaj slučaj mora ostati u fokusu javnosti. Rusija vodi hibridni rat širom Evrope, uključujući i Balkan, i zbog toga je važno da se istina traži javno, uporno i bez odustajanja“, zaključuje Šormaz.
Podsetimo, prethodne godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da Srbija ne izvozi oružje Ukrajini, „da se njime ne bi neko od naše braće ubijao“.
„Za šta da se pravdam, što smo izveli dozvoljenom ‘end juzeru’ municiju? Pazite oruđe i oružje ne izvozimo, jer tu imamo samo ugovor sa Azerbejdžanom, Kiprom i Emiratima. Ni sa kim više. Upravo da bismo se čuvali da se iz srpskog oružja ne ubija neko od naše braće – bilo Rusi, bilo Ukrajinci, bilo ko“, rekao je Vučić u junu prošle godine.
S druge strane, u junu 2023. godine Vučić je izjavio da se ne protivi tome da njegova zemlja prodaje municiju posrednicima koji je isporučuju Ukrajini.
Zbog izvoza oružja u Ukrajinu više puta su stizale opomene iz Moskve.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
