Smuđ i posle praznika – gladan

Dunav, Tisa, Drina, Morava i Drava su u stagnaciji, dok je Tisa u manjem porasti sa dosta ledenih santi. Temperatura vazduha je takođe u porastu i pred vama je jedan beli, zimski, idilični vikend koji možete posvetiti sebi i svojoj ljubavi prema prirodi, dok svodite životne račune. Izbegavajte zatvorene vode, jer su mahom pod ledom, ali nikako i pecanje… Bistro!
Krenimo od severa, od Apatina, gde se solidno pecao smuđ, podjednako dobro na veće silikonske varalice drečavih boja, kao i na žive mamce ili riblji filet (na koji je povremeno dolazio i manić koji radi i u okolini Sombora na repić od kedera ili sitnu ribicu). U Monoštorskom ritu bilo je pokušaja da se ulovi poneka štuka, ali je sve ostalo samo na pokušaju, baš kao i na Kupusinačkom ritu gde je štuka prestala da jede, ali se na glistu i sitnog kedera lovi cverglan. Veliki Bački kanal je pod ledom, baš kao i Stara Tisa, na kojoj niko ne peca, ali je zato ribolovaca bilo na „živoj“ Tisi gde se u plićaku, na standardne mamce, lovila bodorka i deverika, dok su uporni varaličari, muvanjem ili silikonskim varalicama, uspevali da prevare sitnog smuđa. I na Dunavu kod Novog Sada lovi se smuđ, a s petrovaradinske strane, na riblji filet – manić. Međutim, na nizvodnim dunavskim terenima, u okolini Čortanovca, Beške ili Krčedina i Slankamena sve je manje ribolovaca, a i ulova. Oni koji ne odustaju mahom čekaju manića koga pecaju u predvečerje na riblji filet, dok je sva ostala riba, osim bodorke i sitne deverike prestala da jede.
Na terenima oko Kovina, u Gaju i dunavcu, lovila se štuka, ali bez uspeha dok je na nekim mestima bilo ulova bele ribe, ali su rezultati bili „mršavi“, pa nisu vredni pomena. Nešto bolje je riba radila u okolini Vršca, naročito na DTD kanalu ispod brane gde se lovio manić na filet bele ribe, a na žito se ponekad zaletala bodorka. Na Karašu, Brzavi, Neri i Moravici nije bilo ulova, ali je zato na Savi, na spoju Progarskog zimovnika i ove reke ponovo bilo ulova krupnog smuđa, koji se lovio otežalim tvisterima (koga treba vući što sporije po dnu) ili muvanjem iz čamca, dok se sa obale pecao na parče ili kedera. Bilo je i ulova bodorke i deverike na crviće, glistu ili kuvano žito, dok su kanali oko Boljevca pod ledom. I na nizvodnim Savskim terenima, oko Ostružničkog mosta love sitnijeg smuđa (varanjem ili statičnim pecanjem na kedera), gde se povremeno javljala i sitna štuka. Oko beogradskih mostova lovi se bela riba kao. Na crviće, glistu, valjak i kuvano žito peca se bodorka, deverika i poneki skobalj, dok se na ušću Save u Dunav i na samom Dunavu, od „25. maja“ do Pančevačkog mosta, na duboko-roneće voblere i veće šedove jarkih boja, lovi smuđ „porcijaš“, mada je bilo i krupnih primeraka od par kilograma. Na ovim terenima, dubinskom metodom, na filet, sitnog kedera ili džigericu uporni i promrzli ribolovci, u kasnim popodnevnim satima, uspevaju da ulove i krupnije maniće. U Provali počinju odlično da rade smuđ i štuka, na tvistere i žive kedere. Na zatvorenim vodama i kanalima u Godominu, do ušća u Moravu, odlično radi bodorka – pored obale sitnija, a dalje nešto krupnija.
Na vodama kod Požarevca najbolje prolaze štukaroši, jer ova grabljivica lepo radi i na kedera i na varalicu. Na Dunavu, je lovljen som i šaran, a slabije smuđ, mahom na silikonca. Babuška uzima sve ponuđene prirodne mamce, naročito kod Kličevca, a uz nju se na kubicima ulovi i po neki linjak. Na Moravi se lovi som i smuđ, dok se na plovak solidno peca skobalj, buborak, sitna deverika i kesiga. U Starom Kostolcu je lovljena krupna štuka na Mepsove varalice, a kod Dubravice, na Orašju, solidno rade babuška, deverika, štuka, kao i cverglan. Na Peku je poslednjih dana radio samo sitan skobalj. Na Gružanskom jezeru, zbog raskvašenih prilaznih puteva, pecalo se uglavnom oko Velikog mosta, i na ušću potoka Curevac. Najbolje su radili sitnija babuška i bandar na glistu, a bilo je i par sitnijih primeraka soma, dok se šaran nije javljao.
Na Velikoj Moravi, kod Velike Plane, odlično je radila nosara na hleb, najbolje na Orašanskoj krivini, ali i kod Lapova. Na rupi „iza stovarišta“, u Plani lepo rade babuškice na hleb i male valjčiće.
Karaško jezero, kod Aranđelovca, je „postilo“, kad su šaran i amur u pitanju, ali se odlično pecala deverika na crviće i kuvano žito, a bilo je i smuđa i sitnog klena na kedera. Na velikoj Vodojaži sporadično se lovi šaran i amur na kukuruz, na hranjenim mestima, a na sitnog kedera lovio se krupan bandar.
Na Markovačkom jezeru se lovi krupan cverglan, na malog kedera, dok je preko dana mamce uzimala štuka. Lovljena je i sitna bela riba na ružu od hleba i crviće.
Jezera kod Bele Crkve posećuju ljubitelji štuke, koja kidiše na varalicu i kedera, dok sve slabije rade šaran i amur. Inače, na Begeju se i dalje solidno lovi „brka“, a kod Klečke brane portfiš na mušice, namenjene bucovu.
Na Tamišu su ulovi grabljivice sve bolji, naročito na terenima kod Neuzine i Sutjeske, u okolini Zrenjanina, gde se na mestima s puno granja lovio smuđ na parče kedera i varalicu, a bilo je i štuke. Na Truntalju, šumskom kubiku, Skeli u Sakulama i Barandžanskom kubiku, dakle na mestima na „živom Tamišu“ lovljena je krupna babuška, na glistu ili kukuruz šećerac, dubinski. Počeo je da radi i smuđ, na filete deverike, a u podne i predveče na malog živog kauglera dobijala se štuka, a na stari kukuruz, direktno na udici i bez hranilice, u jutarnjim satima, lovljen je šaran divljak.