Smuđ i štuka napadaju sve što se kreće

Dunav i Sava su u opadanju, Tisa i Tamiš u stagnaciji, vreme sve bolje za pecanje grabljivica. Bela riba još uvek lepo radi, a i šaran ne gubi interesovanje za ponuđene mamce. Pa šta čekate, zar već niste na vodi. Jeste! Bistro!
Na Dunavu kod Apatina još uvek love soma, dok smuđ konstantno dobro radi, Som uzima rovca, durdubaka ili krupnog kedera, dok je za smuđa „muvanje“ kedera – dobitna kombinacija. Na ovim terenima love i štuku, podjednako dobro na varalicu i na kedera. I kod Sombora love smuđa, ali se lepo pecao i šaran, dok je na snop glista udarala krupna mrena. Na Starom Bačkom kanalu, na hranjenim mestima, lovi se krupna babuška na kukuruz šećerac, dok bas i štuka rade promenljivo. Nešto slično dešava se i na Velikom Bačkom kanalu gde je smanjena aktivnost kedera uslovila porast apetita štuke, pa se ova grabljivica lovila na varalice (naročito na sitnije voblere i Mepsove), dok se bas retko javljao, uglavnom u kasnim popodnevnim satima uzimajući voblere.
Smuđ se lovi i na Dunavu kod Novog Sada, gde je do skora lovljen i som (koji ovih dana slabo jede), dok se kod Žeželjevog mosta lovi bela riba. I na terenima u blizini Čortanovca i Inđije pecaroši solidno prolaze loveći gotovo sve vrste riba. Šarana love među panjevima na kukuruz ili aromatizovanu noklu, dok je štuka dolazila na kedera, a bela riba na crviće i glistu. I dok na Jarkovačkom jezeru na hleb i kuvano žito love babušku, na Pincovoj bari se na kedera dobijala krupna štuka, a šarandžije na Borkovačkom jezeru sve bolje prolaze u lovu šarana koji dolazi na stari kukuruz začinjen aromom meda ili školjke. Vesti o solidnom ulovu stižu i iz Krčedina, kao i iz Beške, Arkanja, Koviljskog šlajza i Gardinovačkog Dunavca. Tamo se lovi sva bela riba (najbolje bodorka, babuška i deverika, na standardne mamce), a sve bolje rade štuka i smuđ koji podjednako dobro reaguju na kedera kao i na varalicu. Smuđ još bolje radi na nizvodnim terenima u okolini Beograda gde ga (kod Višnjičke banje, Grocke i Smedereva) love u rupama muvanjem belog kedera. Među ulovljenim primercima ima i kapitalaca. Uz obalu se lovi sitnija štuka, a povremeno se upeca i po neka od par kilograma. Na ovim terenima slabo se lovio šaran dok su som i bucov prestali da jedu.
Bela riba solidno radi i na Savi. Tako se kod Šida, ali i nizvodno do ušća Drine u Savu, lovila deverika i babuška, a bilo je i ulova bucova, koji je dolazio na pilkere ili veštačke mušice otežane vaser kuglom ili „panjićem“. Na ovim terenima dobro radi i smuđ na silikonske varalice (tvistere, žute ili bele s crvenom glavom, kao i na zelene šedove), dok je krupna štuka uzimala samo kedera nedaleko uz obalu, a sitna u plićaku Mepsove leptirove ili vrbov list, te sitnije voblere, ali i tvistere drečavih boja).
Kod Ostružničkog mosta i niže prema novobeogradskim blokovima, na levoj obali Save, lepo radi štuka i smuđ, povremeno i bucov, a bilo je i ulova šarana koji dolazi (kao svako „prase“) na hranjenim mestima, uzimajući aromatizovani valjak ili kuvani kukuruz. Sitne bele ribe (na crviće, glistu ili hlebnu ružu) i poneke štuke (na kederovanu babuškicu ili bodorku) bilo je između beogradskih mostova, kao i na Ušću. Kod Sportskog centra „25. maj“ i nizvodno prema „Carini Beograd“, lovi se sva bela riba, po neki protfiš, ali i sitniji smuđ i štuka (bolje na varalicu, uz samu obalu). Na ovim terenima bilo je povremenog ulova sitnog šarana, dok se na „šljunkari“ lovio krupniji smuđ na silikonske varalice i Rapale, a štuka na kedera (dubinskom metodom) ili na „gvožđe“. Pecala se i sitnija bela riba (ali do pojave vetra).