„SNS kroji školske odbore po svojoj meri“: Šta se krije iza smene članova organa upravljanja škola?

Natalija Stojmenović, narodna poslanica i odbornica ZLF, objavila je na svom nalogu na društvenoj mreži Iks spisak škola sa svim novim imenovanjima članova školskih odbora koje je gradska vlast izglasala u martu, uz komentar da „SNS kroji školske odbore po svojoj meri“.

„Gradska vlast je tada imenovala čak 100 novih članova školskih odbora u ime grada – bez ikakvog obrazloženja. Umesto stručnih i odgovornih ljudi, postavljaju se kadrovi bliski SNS-u, čija je uloga – kao što pokazuje slučaj Sportske gimnazije – da vrše pritisak i prete nastavnicima i roditeljima“, napisala je Stojmenović i pozvala građane da prijave ZLF ako se tako nešto dešava u njihovim školama.

SNS kroji školske odbore po svojoj meri.

Javite nam se ako se to dešava i u vašoj školi na:
[email protected]

Zajedno tražimo njihovo razrešenje!

Objavljujemo i tabelu sa svim novim imenovanjima koje je gradska vlast izglasala u martu – proverite ko…

— Natalija Stojmenović (@N_Stojmenovic) April 3, 2025

Šta se tačno dešavalo u Sportskoj gimnaziji nismo uspeli da saznamo, a u četiri škole koje smo nasumice izabrali sa spiska koji je objavio ZLF, rečeno nam je da u promeni članova njihovih školskih odbora nema ništa sporno.

Uglavnom su zamenjeni pojedini članovi iz reda predstavnika lokalne samouprave zbog toga što se nisu pojavljivali na sednicama, pa su škole tražile da se imenuju novi ljudi.

U jednoj beogradskoj osmletki za Danas pojašnjavaju da su dva smenjena predstavnika lokalne samouprave bila „pravi ćaci“, a da se nadaju da su sada dobili pristojne ljude.

U drugoj školi ističu da se takođe članovi iz reda lokalnih samouprava nisu pojavljivali na sednicama Školskog odbora i da su iz tog razloga tražili da se zamene, imajući u vidu da je nedavno u rešenju o razrešenju direktorke jedne škole zamereno da nije prijavila to što se deo članova ŠO nije dolazio na sednice.

U trećoj školi je zamenjena članica koja je otišla u penziju.

– Skupština grada ne zaseda svake nedelje tako da nije realno očekivati da se menja jedan po jedan član u svakoj školi. Mi smo još pre nekoliko meseci tražili da dobijemo nove članove koji predstavljaju lokalnu samoupravu i tek sada je to stiglo na red. Sigurno je da ima i škola u kojima su tendenciozno postavljeni određeni ljudi, ali je istina i da je u nekim školama to redovna aktivnost – rečeno nam je u jednoj školi.

Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija, pak tvrdi da je u velikom broju prestoničkih škola došlo do iznenadnog razrešenja starih i imenovanja novih članova školskih odbora.

– U neke škole su čak stigla rešenja i o razrešenju starih i o imenovanju novih članova, ali to još nije objavljeno u Službenom listu, tako da su prekršene procedure. U većini slučajeva to nisu članovi kojima je istekao mandat, oni su prosto razrešeni sa tih mesta. Možda je u nekim školama bilo slučajeva da je nekom istekao mandat, ali u velikom broju ustanova nije tako. Smatramo da je ovo svojevrstan pritisak na prosvetne radnike da prestanu sa obustavama rada i štrajkom i da se vrate u učionice, odnosno nastave regularno da rade – kaže Dimitrijević.

U gimnaziji u kojoj je zaposlena promenjena su dva člana iz reda lokalne samouprave.

– Ne znamo ko su ti ljudi, mogli smo samo da na internet istražimo ko su. Za jednog člana ne znamo ko je jer ima više ljudi sa istim imenom i prezimenom, a druga članica je posvećena vladajućoj partiji, što može da se vidi na njenim profilima na društvenim mrežama – ističe Dimitrijević.

Da li su članovi školskih odbora promenjeni u redovnoj proceduri ili je reč o smenama iz političkih razloga, kako tvrdi opozicija, pitali smo nadležne u Skupštini grada Beograda, ali do objave ovog teksta nismo dobili odgovor.

Po zakonu, školski odbor je organ upravljanja škole, koji broji ukupno devet članova. Od toga su tri predstavnika zaposlenih u školi, tri člana su iz reda roditelja, a tri se imenuju na predlog jedinice lokalne samouprave.

Direktori sa kojima smo razgovarali kažu da Školski odbor nema veliki uticaj u funkcionisanju obrazovnih ustanova, a pošto je reč o neplaćenoj funkciji nema ni velikog interesovanja za članove koje predlažu lokalne samouprave.

U nemalom broju škola ovi članovi i ne učestvuju u radu organa upravljanja. Otkako su izbor i razrešenje direktora škola prešili u nadležnost ministra prosvete, privlačnost funkcije je opala, a neretko se dešava da ministar ne uvaži mišljenje Školskog odbora o nekom kandidatu.

Među nadležnostima Školskog odbora najzanimljivije su da usvaja finansijski plan ustanove i odlučuje o žalbama na rešenje direktora, ali upućeni kažu da se malo toga odnosi na radne sporove.

U svakom slučaju, sastav organa upravljanja je takav da predstavnici lokala nemaju većinu, jer predstavnici zaposlenih i roditelja broje ukupno šest, od devet članova, a odluke se donose većinom glasova ukupnog broja članova.