Tog popodneva u banatskom selu Sakule trebalo je da se igra utakmica u nečemu što se zove banatske šore. U dva sata, kada je na fudbalskom terenu pored crkve zakazan početak, ni žive duše. Malo dalje je kafana.
– Gde su ovi što će da igraju šore – pitamo dedu na biciklu koji gleda dve rode sletele na odžak .
Deda namignu: “Oni se sad zagrevaju”.
– Gde se zagrevaju?
– Zagrevaju se tamo – i pokaza rukom na kafanu.
Nastavio je da gleda rode. Kako i ne bi. Sakule su samo par kilometara od Barande, čuvenog sela gde je snimana serija “Vratiće se rode”. Sakule su, za razliku od Barande, poznate po trkama magaraca, u okviru manifestacije “Čobanski dani”. Dan pre tih trka, igraju se banatske šore.
Zagrevanje je još trajalo kada su na teren istrčali omladinci. Njih desetak, jedan sa bejzbol palicom i jedan sa lopticom. Onaj je bacio lopticu, a ovaj drugi je opaučio palicom, dok su trećem, udaljenom 30 metara, skupno viknuli: “Vaaataaaj!”
On, naravno, nije uspeo da je uvati. A od loptice ni traga. Šetao je u krug po travi i tražio je. Dečak sa motkom bio je ljut: E, ako dođem ja tamo, pa je nađem… – viknuo je mašući palicom.
Šore neodoljivo podsećaju na bejzbol, ali svaki čistokrvni Banaćanin tvrdoglavo će tvrditi da su baš šore avangarda američke nacionalne razbibrige broj 1. Kafanska predanja kažu da je recept za bejzbol Amerikancima svojevremeno otkrio Mihajlo Pupin.
– Pupin je rođen tu blizu Sakula, u Idvoru, i postoji priča da je on odneo šore Amerikancima. Ali ja baš ne znam koliko je ta priča tačna. Iako nije tačna, dobro zvuči – kaže Đurica Savkov, predsednik Banatskog foruma.
Nikome, naime, nije jasno, kako su banatske šore mogle da budu preteča bejzbola, kada se Mihajlo Pupin rodio 1858, 12 godina nakon prvog bejzbol meča odigranog u Americi. Teoretičari pak tvrde da možda u pitanju nije bio baš Pupin, ali neki Banaćanin je bio garantovano.
Đurica Savkov je diplomatama iz američke ambasade pričao tu legendu. Oni su ga sa čuđenjem gledali i pitali – da li je to stvarno istina. Ni sami nisu bili sigurni. Ali kada su pre neku godinu u obližnje Opovo doveli tadašnju prvu sekretarku Dženifer Braš sa pionirskim timom ambasade SAD, procenili su da će ih lakše “odrati” u fudbalu nego u šorama. Za svaki slučaj.
– Banatske šore se igraju i neguju u Banatu već stotinama godinama unazad. Igraju je kako mladi, tako i stari. Ta igra je u poslednjih tridesetak godina polako padala u zaborav, a predstavlja deo naše tradicije, i baš zato mi želimo da je reafirmišemo i prikažemo svetu – priča Savkov.
Na teren u Sakulama oko tri su istrčali oni što su se zagrevali u kafani. Obeležili su teren za igru gornjim delovima trenerki i jaknama. Kada su počeli da igraju, moglo se primetiti da je u pitanju je još jedna iz grupe igara sa štapom i loptom, koja bi se kao i ostale mogla opisati: „Udri i beži“. Utakmica traje 60 minuta, a ukoliko je rezultat nerešen, igra se produžetak od još 15 minuta. Svaka ekipa sastoji se od po 10 igrača, a igra se na travnatom terenu pravougaonog oblika (60×30), podeljenog na polje i zonu pretrčavanja, širine pet metara uz desnu ivicu terena.
Pravila su u suštini prosta. Devet igrača ekipe A stoji u polju dok deseti ljubazno podbacuje krpenu loptu udaraču ekipe B. Ostatak ekipe B je u zoni za pretrčavanje. Nakon što je udarač rašorao u polje što bolje zna i ume, ostatak ekipe B trudi se da preleti zonu pretrčavanja. Ekipa A, u polju, pokušava da ukeča keču i da njome pogodi nekog od igrača u pretrčavanju od cure 1 (kako oni zovu bazu) do cure dva. Ako u tome uspeju dolazi do smene ekipa. Prethodni šorači pretrčavaju, dok ovi iz zone pretrčavanja šoraju. Poeni se ostvaruju kada se uspešno pretrči od cure 1 do cure 2 i nazad. Jedno pretrčavanje, jednog igrača, beleži se kao jedan poen.
I mada su verovatno najnejasnije stvari na svetu za prosečnog Srbina – kako funkcioniše berza i pravila bejzbola, u Sakulama se i navijalo ko usred Čikaga. U malo lokalnijem i temperamentnijem obliku.
– Šoraj! – drao se jedan.
– Opet nije uvatio… Bem ga u ruku…
– O krv ti j…. pijanu, opet ništa nisi pogodio. Pa tebi treba košarkašku loptu da stave, a ne ovu malu…
Da šore imaju perspektivu, ukazuje da je strastven šorač visoki funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš, koji je bivši kapiten ekipe Čoke iz Tomaševca. Danas manje igra, ali je dobar sudija.
– Nemamo ligu, ali imamo klubove. U Pančevu, Kikindi, Novom Sadu… Oprema se može nabaviti i u radnjama, zahvaljujući bejzbolu, nije više ko nekad kada se igralo sa batinom i krpenjačom. Zato ćemo uskoro napraviti ligu. I onda ćemo videti ko će jače da šorne – kaže Đurica Savkov.
Utakmica u Sakulama je završena. Učesnici su se odmah posle meča vratili na zagrevanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
