Fudbaler koji bi u našim uslovima želeo da stekne brzu i dugo održivu popularnost otprilike bi trebalo da ima sledeće karakteristike: da je napadač i golgeter, da daje pogotke iz najneobičnijih i najnepovoljnijih situacija, valjalo bi, mada nije od suštinskog značaja, da mu je leva jača od desne noge, da ume da asistira, da ima dobar pregled igre, da se podjednako dobro snalazi na svim delovima terena, da je odličan u izvođenju prekida, da ga krasi izuzetna brzina i da njegov tim uglavnom pobeđuje.
Surova fudbalska realnost kaže da sve ove crte možeš imati, ali ako tvoj tim nema rezultate, nema ni popularnosti. Napadač Novog Pazara Miloš Mijić u prvih šest kola postigao je na Banovom Brdu iz voleja gol za televizijske špice, asistirao Đorđeviću za drugi pogodak u pobedi nad Kragujevčanima, najozbiljnije pripretio golmanu Crvene zvezde Rajkoviću, pokazao i da su mu svi ostali elementi igre na nivou koji zadovoljava i najprobirljivijeg navijača i potvrdio mišljenje sada već bivšeg trenera Novopazaraca Draga Kanatlarovskog da je ubedljivo najveće letošnje pojačanje. Dakle, sve je tu, nedostaje klupski rezultat.
- Da li je Novi Pazar posle duela sa rivalom iz Lučana i Crvenom zvezdom lošiji tim nego se to mislilo ili se radi samo o danima kada vam ništa ne polazi „od ruke“?
– Sve što smo uradili do utakmice sa ekipom iz Lučana zvalo se uspeh. Sad takav zaključak više ne stoji. Pritisak koji je postojao bio je toliko jak da nismo uspeli da se izborimo s njim. Svi koji su gledali utakmicu mogli su da vide da je postojala ogromna želja za pobedom. Tako je bilo i kada je protivnik, koji je savršeno izvodio kontranapade, rano postigao dva gola. To su situacije u kojima nekad uspeš da se vratiš, uglavnom ne. Mogu se čuti razmišljanja da je taj poraz posledica loše atmosfere u timu, a to nije tačno. Kategorično tvrdim da su odnosi među igračima takvi da bi ih mirne duše mogao nazvati skoro savršenim. Takođe, u ligi u kojoj svako svakog može da pobedi ne može se posle jedne pobede ili poraza izvlačiti definicija o vrednostima ma kog tima.
- Gol koji si postigao na Banovom Brdu spada u one koji se dugo pamte. Da li bi se mogao nazvati i najlepšim u tvojoj dosadašnjoj karijeri?
– Jedan od dva najlepša sigurno jeste. Možda se za nijansu po lepoti izdvaja onaj od pre četiri godine u dresu Radničkog iz Nove Pazove. Loptu koja je putovala čitavih četrdeset metara dočekao sam na 14- 15 metara udaljen od protivničkog golmana. Bio je vrlo nepovoljan ugao, dosta iskosa, ali sam uspeo da je poklopim pre nego ona padne na zemlju i iz voleja je smestim u same raklje gola. Pogodak u meču sa Čukaričkim plod je lepe akcije i voleja koji je u toj situaciji bio jedino moguće rešenje.
- Koliko si saglasan sa većinskim mišljenjem po kome igraš na dosta dobrom nivou, ali i da je primetno kako to još uvek nije tvoj maksimum?
– Tako i ja razmišljam. Mogu još bolje i biće još bolje. Ušao sam u šampionat nedovoljno spreman zbog kašnjenja sa pripremama. Za sada sam pokazao samo sedamdeset odsto svojih mogućnosti. Merilo kvaliteta tima i pojedinca nisu utakmice sa Zvezdom i Partizanom, osim u izuzetnim prilikama. Za razliku od većine trenera i fudbalera ne mislim da su mečevi sa ovim klubovima najlakši. Jeste da oni nisu dominantni u onoj meri koliko su nekada bili, ali je činjenica da su kvalitetom i dalje ispred svih ostalih. Hteo ne hteo moraš ih respektovati. Vrlo je teško u duelima sa njima timski i pojedinačno pokazati se u najboljem izdanju ako znamo da je posed lopte uglavnom na njihovoj strani.
- Novi Pazar u nastavak prvenstva ulazi sa novim trenerom. Ima li bojazni da bi u tvom slučaju mogao da se ponovi scenario iz Domžala?
– Ne vidim zašto bi. Kosanovića ne poznajem, ali rezultati i klubovi u kojima je radio dovoljno govore o njemu. Ne bih voleo da se bilo kome dogode Domžale. U Sloveniji sam izgubio polusezonu iz razloga koji nemaju dodirne tačke sa fudbalom. Kada je u toku prvenstva Od Stevana Mojsilovića ekipu preuzeo Luka Elsner sve je govorilo da dugo neću napustiti Sloveniju. Od Elsnera sam dobio tone pohvala koje su išle toliko daleko da je moj talenat smatrao skoro neviđenim. Međutim, kakva korist od komplimenata ako te nema u timu? Nisam igrao, ali bar znam da krivica nije bila do trenera. Važno je da me je dolazak u Donji Srem i saradnja sa Vladom Čapljićem vratila u fudbalski život.
- Naredni rival Jagodina je u sličnoj situaciji kao i Novi Pazar. Uoči prvenstva viđeni kao tim za vrh tabele ,,ćurani“ su neplanirano izgubili nekoliko bodova što je za posledicu imalo promenu trenera.
– Posle poraza od Mladosti ni raspored nam ne ide na ruku. Jagodina uz vodeću trojku i Čukarički verovatno ima najbolji tim. Bodovi su preko potrebni i njima i nama. Obzirom da smo domaćini nemamo drugi izbor osim osvajanja sva tri boda. Ovaj tim uz podršku navijača do tog cilja može da dođe i ubeđen sam da će doći. Jedan dobar rezultat, jedna pobeda i eto nas na onom nivou na kojem smo bili u prva četiri kola. Očekuje nas kvalitetan rival s kojim može ravnopravno da se igra i što je najvažnije koji nije nepobediv.
- Još uvek nema Mijićevog gola na Gradskom stadionu. Je li pravi trenutak za prekid te loše serije sutrašnja utakmica?
– U svaku utakmicu ulazim sa ciljem da se upišem u strelce i pre svega da tim pobedi. Bio bih presrećan da sutra osvojimo bodove pa makar se to dogodilo i autogolom. Tačno je da kao igrač Novog Pazara još uvek nisam postigao gol na našem stadionu, ali jesam kao igrač OFK Beograda. Mislim da se to desilo u prvoj superligaškoj sezoni Novog Pazara. Na kraju ili pri kraju šampionata ambijent na stadionu bio je više nego veličanstven. Pamtim ispunjene tribine, zaglušujuću buku, padobranca koji se spušta na centar terena pre početka utakmice. Da samo poželiš što češće da igraš u takvoj atmosferi. Pazar je pobedio 2:1, a ja sam pri kraju meča postigao gol za moj tadašnji klub, da sve bude još zanimljivije opet iz voleja sa nekih šesnaest metara.
Porodica na prvom meču
Miloš Mijić rođen je pre 24 godine u Popincima naselju u opštini Pećinci sa tek nešto više od 1000 stanovnika. Tamo živi i porodica, otac, majka i brat, koji su imali sreću da pogode kada prvi put treba doći u Novi Pazar obzirom da su se našli na tribinama Gradskog stadiona u meču u kojem je Novi Pazar pobedio Radnički iz Kragujevca 2:0.
Početak u Staroj Pazovi
Retki su igrači kojima fudbalski počeci nisu vezani za klub iz rodnog mesta. Jedan od tih izuzetaka je Miloš Mijić, kome je prvi klub bilo Jedinstvo iz Stare Pazove, da bi već 2001. kao talentovani pionir stigao u beogradsku Crvenu zvezdu.
– Iz Zvezde odlazim u kadete Zemuna, pa u redove tadašnjeg srpskoligaša Radničkog iz Nove Pazove, potom u kulski Hajduk i OFK Beograd. Vreme provedeno na Karaburmi je za sada i najznačajnije u mojoj fudbalskoj biografiji. Švaba Đurđević i Branko Babić su mi dali priliku da se afirmišem, kasnije su kod Stevice Kuzmanovskog i Zorana Milinkovića došle neke značajne utakmice, a svakako najbitnije bilo je prošlogodišnje polufinale Kupa Srbije. Posle poraza od Vojvodine u Novom Sadu ( 1:0 ) u revanšu na našem stadionu poveli smo mojim golom, ali nismo izdržali do kraja ( 1:1 ) i Vojvodina je otišla u finale i osvojila Kup. Posle avanture u Domžalama i odlične polusezone u Donjem Sremu leto pre dolaska u Novi Pazar proveo sam u Japanu u potrazi za novim klubom, sažeto nam je predočio svoju fudbalsku ličnu kartu Miloš Mijić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
