Foto: Shutterstock/GorodenkoffU toku je globalna kriza nadzora i proliferacije komercijalnih špijunskih softvera, a dok vlade govore da su ti alati nužni za zaštitu nacionalne bezbednosti, oni se zapravo koriste u cilju zastrašivanja novinara, civilnog drušva, političkih protivnika i aktivista, rečeno je danas na panel diskusiji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Na panel diskusiji „Slobode pod pritiskom: Civilno društvo i digitalni nadzor u Srbiji i inostranstvu“, zamenik programskog direktora organizacije Amnesty international Ruairi Nolan istakao je da problem globalnog nadzora predstavlja jedan od najvećih izazvova ljudskih prava današnjice.
On je naveo da broj ljudi koji se targetira nije prevelik, ali da se softveri koriste ciljano, kako bi zastrašili novinare, civilno društvo i političke protivnike.
Nolan je poručio da je veliki problem to što brzina regulacije nadzora nije usklađena sa razvojem tehnologija, pa zakoni ne mogu da odgovore na nivo invazivnosti novih formi špijunskog softvera.
Uzimajući kao primer Srbiju, Nolan je naveo da se oduzimanje telefona, samo po sebi, ne tretira kao invazivan postupak bezbednosnih struktura, ali ako se podaci sa tog telefona iskoriste, to će zakon morati da prepozna.
Aktivista i žrtva šijunskog softvera Nikola Ristić kazao je da je 3. novembra 2024. godine bio jedan od prvih koji su pozvali na proteste protiv korupcije zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Zbog toga su ga, kako je naveo, nepoznata lica, koja su se kasnije predstavila kao pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, odvela u policijsku stanicu na ispitivanje.
Ristić je objasnio da su mu tada oduzeli telefon, za koji je kasnije utvrđeno da je tada bio zaražen špijunskim softverom.
Novinar BIRN Aleksa Tešić rekao je da su u februaru dva novinara BIRN bila targetirana tako što su dobili personalizovanu „fišing“ poruku na Vajberu, ali s obzirom da rade na takvim slučajevima, na vreme su shvatili o čemu se radi.
Od 2012. godine, dodao je Tešić, na osonovu podataka „Vikiliksa“, poznato je da su srpske vlasti i kompanije za komunikaciju pregovarale sa raznim inostranim kompanijama o kupovini špijunskog softvera.
Kopresednica Mađarskog helsinškog komiteta Marta Pardavi istakla je da se u Mađarskoj i dalje prvenstveno koriste „smear kampanje“ i druge metode propagande kako bi zastrašili članove civilnog društva.
Civilno društvo je vrlo oprezno kada je u pitanju međusobna komunikacija, a ispostavilo se da je taj oprez bio opravdan kada je otkriveno da je špijunski program „Pegazus“ koršćen u Mađarskoj, rekla je Marta Pardavi i dodala da korišćenje špijunskog softvera u Srbiji može da ukaže na to da će se on na isti način uskoro koristiti i u Mađarskoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
