Svet špijunaže predstavlja osnovu mitologije hladnog rata, budući da su špijuni i nuklearno oružje bili obeležja tog konflikta. Ipak, uprkos činjenici da su priče o avanturama, izdaji i „lovu na krtice“ poslužile kao inspiracija piscima trilera, ostaje pitanje da li je špijunaža uticala na konačni ishod, da li je zahvaljujući takvim aktivnostima hladni rat postao još „hladniji“. Britanski analitičari tvrde da je teško proceniti značaj uloge koju su odigrali špijuni.
„Postojale su tajne koje je trebalo sačuvati po svaku cenu, o čemu su se starale obaveštajne službe“, smatra bivši britanski ministar inostranih poslova Dejvid Oven. Ali, on ocenjuje da nije postojalo mnogo „upotrebljivih“ podataka o aktivnostima „protivničke strane“ koji su prikupljeni špijunažom. Procenjuje se da je većina informacija bila vojne prirode i da su takvi podaci mogli biti upotrebljeni jedino u slučaju jačanja tenzija. Mnogo napora uloženo je da bi se „ukrale tajne“ poput dizajna novih sovjetskih tenkova, ili njihove taktike na frontu, koje bi bile izuzetno značajne da je došlo do oružanih sukoba. Te informacije prikupljane su elektronskim sredstvima i satelitskim snimcima, kao i delovanjem špijuna i bile su korišćene da bi se osmislio način kako najbolje naoružati i pripremiti vojsku za oružane sukobe.
Dejvid Omand, bivši britanski obaveštajac i koordinator za bezbednost, ocenjuje da je rad obaveštajnih službi tokom hladnog rata imao velikog uticaja na oblik i opseg sistema odbrane u toj državi. „Kupovali smo opremu i gradili kapacitete kako bismo mogli da pariramo snagama Varšavskog pakta“, izjavio je Omand. Široko je rasprostranjeno uverenje da u odsustvu klasičnog ratovanja, obaveštajne službe dobijaju ključnu ulogu, budući da pokušavaju da uvide kapacitete i namere neprijatelja, kao i da umanje njihove sposobnosti, putem „psiholoških operacija“ i drugih vidova delovanja.
Analitičari ocenjuju da je Britanska tajna obaveštajna služba na početku hladnog rata doživljavala neuspeh, jer su neki njeni pripadnici radili za Sovjete. Ipak, nakon izvesnog vremena britanski obaveštajci postali su pravi profesionalci koji su prikupljali informacije o aktivnostima sovjetskog bloka. Nesumnjivo, takve aktivnosti bile su rizične. Štaviše, s vremena na vreme izbijale su špijunske afere. Početkom 1970-ih Britanija je prognala više od 100 sovjetskih diplomata, koji su osumnjičeni za špijunažu. Identitet većine agenata ostao je tajna, ali neki od njih postali su poznati širom sveta, kao što je bio slučaj sa Olegom Penkovskim, sovjetskim obaveštajcem. Veruje se da su informacije koje je dostavio Sjedinjenim Državama pomogle predsedniku Džonu Kenediju da prevaziđe kubansku raketnu krizu početkom 1960-ih, budući da je na taj način identifikovan kapacitet sovjetskih trupa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
