Vidovdan u Pionirskom parku: Foto BetaMada su „studenti koji žele da uče“ najavili da će u Pionirskom parku sinoć biti organizovano respektabilno književno veče sa panelom o kulturološkom značaju Vidovdana, projekcijom filma vezanog za Kosovo i Metohiju i prigodnom besedom o čojstvu i junaštvu, ono se preobrazilo u „književno veče 0.2“, u takozvanom Ćacilendu.
Uprkos tome što je predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević tvrdio da u vreme dok na Slaviji bude trajao protest „Vidimo se na Vidovdan“, u organizaciji studenata u blokadi, „neće biti kontramitinga“ te stranke, na književno veče, koje je ipak pretvorilo u ono čega neće biti, organizovanim prevozom stigle su pristalice SNS iz cele Srbije.
Vučević je došao sa bajkerima, koji su jedan od zaštitnih znakova studentskih protesta, a među organizovano dovezenim naprednjacima bili su i oni iz Niša, kojima su, odmah po dolasku u Beograd, dali da obuku majice sa natpisom „veterani“, čiji pripadnici inače obezbeđuju studentske proteste.
Na književnoj večeri u „Ćacilendu“ su se, tako, okupili različiti profili ljudi, među kojima, recimo, i Vladimir Mandić, bivši rukometaš koji se označava kao „Vučićev čovek za specijalne operacije“, u pratnji, dakako, momaka u crnim majicama.
Stigla je, u prilično bizarnom predlošku, i Dijana Hrkalović, osuđena ex državna sekretarka u MUP, koju je, obučenu u belo odelo i sa šeširom, po ugledu, kako je sama navela na Melaniju Tramp, dovezao vozač u crnom džipu.
Među govornicima bio je najvidljiviji reditelj i pisac Dragoslav Bokan, inače bivši komandant paravojne formacije koja je bila aktivna u ratnim sukobima, osuđivan za različita krivična dela, a nedavno imenovan za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu.
Posetiocima književne večeri je, između ostalog, uz uobičajene bele čadore, koji mesecima stoje u „Ćacilendu“, ponuđen roštilj, vruće pljeskavice, dim i muzika Ace Lukasa.
„Izgleda da će svaka sfera našeg društva dobiti svoju Ćaci verziju. Imamo Ćaci pevače, Ćaci glumce, Ćaci voditelje… U urnebesnoj formi Čede Antića dobili smo i Ćaci istoričara. A sa oktroisanjem neostvarenog reditelja i profesionalnog Srbina Bokana u UO Narodnog pozorišta dobijamo izgleda i Ćaci pozorište“, kaže za Danas Dejan Stojiljković, prozni i dramski pisac, filmski i strip scenarista.
On još kaže da književnost u Srbiji nikada nije imala manji društveno-politički uticaj, ali da, eto, postoji „ta čudna patologija koja tera neke nesrećnike da se oprobaju pišući knjige“.
„Setimo se samo nemuštih pokušaja Gorana Vesića da postane Momo Kapor sa Ali Ekspresa. Čak su ga primili i u Udruženje književnika Srbije. Ne znam koliko je široj javnosti poznato, ali i Aleksandar Vulin piše romane pa ih prevodi na ruski, po uzoru na svoju nekadašnju mentorku – samo bez cveta u kosi“, kaže on.
Sam književni hepening u Ćacilendu za Stojiljkovića je „savršen primer kako ovaj nakaradni sistem vidi kulturu“.
„Sreća pa Andrić i Crnjanski nisu živi jer bi možda morali da sede pored kazana sa čvarcima i vode dubokoumne razgovore sa funkcionerima koji sriču dok čitaju i nisu otvorili ni jednu knjigu od trećeg razreda osnovne“, kaže naš sagovornik.
On dodaje da je iznenađen, takođe, što nije video neke svoje kolege koji podržavaju režim, što prećutno, što otvoreno, baš kao i neke književne kritičare i kritičarke, večite članove raznih žirija i komisija.
„Mada, da ne grešim dušu, možda su otišli i oni u Ćacilend, ali ih nismo mogli videti zbog dima sa roštilja“, dodaje.
Velibor Petković, asistent na departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu, i dugogodišnji novinar, kaže da se gledajući prizore i čitajući izveštaje iz Pionirskog parka, gde su na Vidovdan „raznoliki učesnici slobodno asocirali na teme koje im se čine književnim“, svi pitamo:“Je li bilo književne večeri?“.
Nigde knjige koja ih je okupila, kaže, tako da je sam događaj prerastao u spektakl, a „spektakl je samo srce nestvarnosti“, kako je davne 1967. zapisao Gi Debor u pravoj knjizi „Društvo spektakla“.
„Sam događaj je sjajna tema za književnost, ali je po formi medijski bliži rijaliti performansima koji nam šalju poruku da stvarnost ne postoji i da je sve samo iluzija. Tako i nacionalni mitovi umesto da budu temelj budućnosti postaju nepouzdani kao svaka iluzija i upućuju nas na staro pitanje iz pozorišne predstave: ’Je li bilo kneževe večere?’ Odgovor je negde između dva pitanja koja sami sebi postavljamo: sigurno je bilo Ćacilend večere! Sve drugo je nepouzdano kao Holivud, Bolivud i sada evo, naš srpski Ćacilud“, kaže Petković za naš medij.
On dodaje da život, baš kao i umetnost, „nije otisak ptičje noge u blatu“, a da stvarni život zahteva stvarne ljude i stvarnu posvećenost istini, dobru i lepoti, bez simulacije i stimulacije da se nečemu bude odan.
„Sloboda nije halucinacija, ona je uslov bez koga se ne može biti zdrava nacija u zdravom društvu. Sve smo vas pročitali kao bukvar, hajde da zajedno čitamo ili bar ne glumimo da to znamo“, kaže on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
