Sreća u Omarskoj

Vulijami je izjavio da nazivanje Omarske i Trnopolja „koncentracionim logorima“ nije smatrao ispravnim, ali je naglasio da su u njima bili sakupljani nesrbi radi deportacije. Podvukao je i da su u logorima počinjena mnoga zlodela – masovna ubistva, mučenje, silovanje. Opisujući posetu avgusta 1992, Vulijami je rekao da je bio šokiran izgledom zatvorenika u Omarskoj, koje je nakratko video u trpezariji dok im je deljena hrana, a srpski stražari su ih požurivali. Po rečima svedoka, jedan od pritvorenika s kojim su novinari pokušali da razgovaraju, objasnio im je da „ne želi da laže, a ne može da kaže istinu“.

On je rekao da je pokušao da ode do hangara u kojem su bili zarobljenici, ali mu policajci to nisu dozvolili. Svedok je tvrdio i da je – pre nego što su novinari bili izvedeni iz Omarske – došlo do „zastrašujuće situacije“ kada su srpski stražari repetirali puške. U logoru Trnopolje, britanski novinari su potom videli izgladnele i mršave zatvorenike iza bodljikave žice, potvrdio je svedok.

Vulijami je kazao da je sa zatvorenicima mogao slobodno da razgovara i da mu je Fikret Alić – koji je kao najmršaviji bio u centru pažnje na snimku Aj-Ti-Ena – rekao da je doveden iz logora Keraterm u kojem je učestvovao u utovarivanju u kamione tela više od 100 ubijenih.

Unakrsno ispitujući svedoka, Karadžić koji se brani sam, tvrdio je da su okruženi bodljikavom žicom u Trnopolju bili Vulijami i njegova koleginica Maršal, a ne zarobljenici. Vulijami je to negirao, rekavši da je „svojim očima video da su ti ljudi bili zatvoreni iza žičane ograde, pod nadzorom stražara“. Sugerišući da je prizor za kamere Aj-Ti-Ena bio namešten, optuženi je tvrdio da se na snimku čuje kako kamerman traži da mu dovedu „izmršavele“, a svedok je uzvratio da je u logoru video više veoma mršavih zatvorenika.

Karadžić je tvrdio i da zatvorenik Alić, za koga je primetio da je na snimku „izgledao srećno“, nije mogao da u toj meri smrša dok je bio u logoru, nego da je to posledica tuberkuloze od koje je bolovao.

„Antisrpski stav“

Karadžić je tvrdio i da je Vulijami imao antisrpski stav i da „nije bio neutralan“. Negirajući da ima išta protiv Srba, svedok je potvrdio da „nije bio neutralan između logorskih stražara i zatvorenika ili u pogledu ekstremnog nasilja, sakupljanja ljudi u ograđeni prostor i nasilne deportacije preko planina“. „Nisam bio neutralan prema nasilju kojem sam bio svedok“, kazao je Vulijami. „Vrlo sam pristrastan, protiv ekstremnog nasilja, ne protiv Srba, nego protiv onoga što je ponekad rađeno u ime Srbije, a čemu se mnogo Srba protivilo“.