Požarevački srednjoškolci uglavnom znaju koji se rijaliti programi prikazuju na televiziji a obično im je poznato i ko gostuje u lokalnim kafanama i klubovima, ali istovremeno ne znaju glavne kulturne manifestacije u gradu, govori istraživanje koje je sproveo lokalni Radio Boom 93. Omiljene pevačice su im Svetlana Ražnatović i Dragana Mirković, a vrlo malo njih zna šta su kič i šund.
Srednjoškolci sa kojima su razgovarali uglavnom vole da slušaju turbo-folk i posećuju lokale u kojima se ta vrsta muzike sluša. Prag godina od kada počinju da posećuju takva mesta se snizio, pa se tako u lokalnim kafanama i klubovima mogu sresti deca 2000. ili 2001. godište.
Imena Dragane Mirković i Svetlane Ražnatović đaci su najčešće spomenuli kao omiljena, od imena sa domaće estrade.
Nešto manje od četiri petine učenika koji su učestvovali u anketi nema predstavu šta su kič i šund, ali svi znaju koji se rijaliti programi na televiziji nude, kao i šta sadrže. Uprkos tome, za muzički ukus kažu da ga formiraju u višim razredima osnovne škole. Pojedini kič i šund opisuju kao muzički pravac, neki i kao bend, dok najveći deo odgovara sa „Ne znam“.
Sociolog Nikola Janković objašnjava da su kič i šund imitacije umetnosti. Prema njegovim rečima, oni mogu imati i pozitivan efekat, ukoliko služe da oslikaju šta je loša umetnost. Međutim, u sredini poput Požarevca 95 odsto toga je kič, pa onda takva umetnost postaje „mejnstrim“, odnosno dominantan obrazac umetničke ponude i tražnje, objašnjava Janković.
Veoma mali broj srednjoškolaca može da navede tri centralne kulturne manifestacije u gradu. Ljubičevske konjičke igre obično prepoznaju kao centralnu kulturnu manifestaciju dok se „Dani Milivoja Živanovića“ ili „Milivojev štap i šešir“ javljaju samo u naznakama. Balonijada, karneval i koncerti uoči LJKI takođe su zastupljeni u odgovorima.
Operska diva, Požarevljanka Gabrijela Ubavić smatra da stanje kako muzički, tako i u globalu može da se popravi uz pravi uzor. Ona dodaje da je na svoja dva skorašnja koncerta privukla veliki broj mladih ljudi tako što je spojila elemente „pop“ muzike i klasične opere.
Od alternativnih manifestacija, „Majske gitarijade“ u Ljubičevu se setila svega nekolicina učenika. Muzikolog Marija Veljković smatra da takva situacija ne treba da čudi jer ni na nivou Srbije situacija nije bolja. Ona naglašava da zato supkulturni bendovi nemaju gde da „se izraze“, a i kada dobiju priliku, publika je obično malobrojna, a lica ista. Rok, pank, metal, hip hop i ostali „alternativni“ bendovi češće imaju u svojim pesmama političko-društvenu konotaciju, dok dominantni estradni tokovi imaju izraženiju ljubavnu. U tome, smatra Veljkovićeva, treba tražiti deo razloga što alternativni bendovi nisu u većoj meri prepoznati i vidljivi među požarevačkom omladinom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
