Srem poslednja linija odbrane Evrope

Samostalni policijski inspektor Slavko Živčić iz Odseka pogranične policije Policijske uprave Sremska Mitrovica ovogodišnji je dobitnik nagrade ministra unutrašnjihih poslova, jedini iz Srema, a nagrada je dodeljena povodom Dana policije i Ministarstva i uručena na centralnoj proslavi u Beogradu.
Da je nagrada otišla u prave ruke, što ne biva baš uvek, svedoči i podatak da je sremska policija lane otkrila 14 organizovanih kanala krijumčarenja i trgovine ljudima i podnela 14 krivičnih prijava protiv 27 organizatora ovih lanaca. Ovako dobri rezultati nisu ostali nezapaženi, pa je usledilo priznanje ovom policajcu. On kaže da je nagrada prizanje za ono što si uradio, ali i podseća da je njegov posao zapravo timski rad i da su kolege dobrim delom zaslužne za ovo priznanje. Takođe, ističe i odličnu saradnju sa MUP-om, Interpolom, Evropolom, centrima za socijalni rad… jer samo zajedničkim snagama moguće je imati rezultate u ovom poslu.

Vraćene kućama

Na teritoriji Srema za poslednjih nekoliko godina policija je uspela da porodicama vrati desetak devojaka iz Šida, Inđije, Sremske i Mačvanske Mitrovice, Laćarka i drugih mesta. Sve one su bile žrtve trgovine ljudima pa u rešavanju ovakvih slučajeva policija tesno sarađuje i sa centrima za socijalni rad, ali i nevladinim organizacijama koje se bave ovim problemima.

Slavko Živčić je policajac postao sasvim namerno. Na neki način, to je tradicija u porodici, jer su i deda i tetka i teča radili u policijskoj službi. Deda je i poginuo na zadatku. Za koji mesec napuniće 40 godina. Živi u Rumi, gde je i rođen, a u Policijsku upravu Sremska Mitrovica došao je pre 12 godina odmah po završetku Fakulteta bezbednosti. Voli posao koji radi i nije se pokajao što je namerio i ostvario da bude policajac. Kaže da svako spasavanje žrtve iz kandži makroa i švercera je razlog više da na poslu daje maksimum.
Njegov šef odseka, inspektor Goran Pavlović, kaže da je nagrada podsticaj za sve, jer je mitrovački odsek jedan od najboljih u zemlji po rezultatima, odmah iza Beograda, a veliki doprinos tome upravo je dao Slavko.
Trgovina i krijumčarenje ljudi postali su globalni problem, a Srem je svojim geografskim položajem uveliko u mreži trafikinga. Slavko je jedan od najboljih inspektora u zemlji za suzbijanje trgovine ljudima, a nedavno je sa još jednom koleginicom, u Turskoj završio višenedeljnu obuku čime je stekao i zvanje instruktora za obuku policajaca u regionu u suzbijanju trgovine ljudima.
– Reč je o krivičnim delima koja se izuzetno teško otkrivaju, a sama istraga traje i po više meseci, nekada i po godinu dana, što zahteva saradnju sa drugim policijskim upravama, policijama drugih zemalja i Interpolom. Kada je reč o krijumčarenju ljudi, Srem, a i Hrvatska poslednja su brana Evropske unije od ilegalnih migranata. Uostalom, i dolazak Srbije na belu šengensku listu uslovljeni su uspešnim sprečavanjem krijumčarenja i trgovine ljudima – kaže Živčić.
U igri je veliki novac, a od otkrivenih ljudi koji su iz belog sveta ilegalno krenuli u bolji život Zapada moglo se saznati da je tarifa za prebacivanje jedne osobe oko 3.000 evra. Uglavnom se sada otkrivaju grupe iz Albanije i Turske, a bilo je i grupa iz Irana, Iraka… Ratne strahote dovode i do ilegalnih migracija, a migranti često i ne znaju šta ih je snašlo. Zabeleženi su slučajevi da migrante prevoznici jednostavno prevare i izbace negde na autoputu u Srbiji i kažu im da su stigli u Nemačku. Zbog toga sada ugovaraju isplate tek po prispeću u obećanu zemlju. U grupama migranata bude i maloletnika, a često među njima ima i žrtava trgovine ljudima. Zabeležene su i mnoge potresne priče. Tako se saznalo za slučaj jedne Iračanke koja je u Bonu dala izjavu policiji da je njih 11 krenulo na Zapad u otvorenoj kamionskoj prikolici, a do Nemačke je stiglo živo samo njih nekoliko. Njoj je dete umrlo putem i, bez zaustavljanja, telo deteta izbačeno je iz kamiona, a da ona ne zna ni u kojoj zemlji se to dogodilo.
U ovom poslu veliki novac je u igri. Kod trgovine ljudima stradaju i žene i muškarci zbog seksualne i radne eksploatacije. Samo jedan bordel s nekoliko soba na Kosovu gazdi mesečno donosi 30.000 evra. Žrtve se najčešće privlače oglasima o dobro plaćenim poslovima konobarice, čistačice, čuvanja dece da bi se tek posle saznalo da postaju prostitutke. Policija je zabeležila i primer da je devojka postala žrtva pošto se javila na oglas koji je neko istakao na oglasnu tablu zavoda za zapošljavanje u jednom gradu na jugu Srbije. Sada se često žrtve nalaze i preko interneta, pa je skoro u poslednji čas sprečeno da jedna devojka završi kao prostitutka u Grčkoj umesto obećanog rada na plantaži. Zato policija savetuje da se ljudi dobro raspitaju ko im nudi posao i podseća da samo nekoliko agencija u zemlji ima ovlašćenje za posredovanje u zapošljavanju u inostranstvu.
– Sve žrtve trgovine ljudima imaju ogroman strah i zato je nama na prvom mestu da žrtvi i njenoj porodici obezbedimo sigurnost i zaštitu jer bez saglasnosti žrtve nema ni sudskog procesa – kaže Živčić. – Sa žrtvama ostajemo u kontaktu i najveća je satisfakcija kad nekoga izbavimo, vratimo kući i normalnom životu, prijateljima i porodici. Sa mnogima od njih i dan-danas sam u kontaktu. Dešava se da mi neki od njih čak čestitaju, rođendan, slavu, obaveštavaju me šta im se značajno desilo u životu – kaže Živčić.
Kada se govori o ovom problemu treba imati u vidu da je trafiking globalni problem. Javlja se unutar i između nacionalnih granica i važi za jedan od najprofitabilnijih oblika internacionalnog zločina, po profitu zauzima treće mesto odmah iza droge i terorizma. Ljudima se trguje radi seksualne eksploatacije, rada u kući, rada na teškim poslovima, radi prosjačenja, usvajanja, braka, radi trgovine organima ili učešća u kriminalnim aktivnostima.
Bitne su razlike između trafikinga, migracija i krijumčarenja ljudi. Migracija, kretanje ljudi iz jedne u drugu zemlju, može se odvijati na zakonit i nezakonit način, i može biti dobrovoljna ili prisilna. Krijumčarenje je transportovanje osobe uz njen pristanak u drugu zemlju nelegalnim sredstvima, dok je trafiking seoba osoba upotrebom prinude ili prevare kojom se ta osoba dovodi u situaciju prinudnog rada ili bilo koje službe koju vrši u ropskom položaju.