Srpski bukvar iz 16. veka

„Onaj koji je prvo pismo izmislio više je Bog nego čovek“, zabeležio je Vuk Karadžić. Inok Sava nije bio Bog, već jeromonah i pisac Prvog srpskog bukvara, štampanog u Veneciji 1597. godine. Ova činjenica će narednih 400 godina ostati gotovo nezapažena, sve do 1903. godine kada je Savin bukvar spomenuo Lj. Stojanović, sastavljajući Katalog Narodne biblioteke.

Prvi srpski bukvar Inoka Save imao je dva lista formata 14×9 cm, i četiri strane na kojima je štampan tekst veličine 9×6,5 cm. Na prvoj strani je štampana azbuka, slede samoglasnici, potom slogovi, koji se nastavljaju i na drugoj strani, gde su štampana imena svih slova (az, buke, vede…).

Smatrajući da je Prvi srpski bukvar „jedan od dragulja naše kulturne baštine“, Zavod za udžbneike odlučio je da objavljivanjem ovog bukvara skrene pažnju na jedno od ključnih dela sa kojim započinje srpska pismenost, ali i da sa njega skine veo tajne, kako bi konačno postali svesni njegovog velikog kulturnog, istorijskog i prosvetnog značaja.

Zavod za udžbenike, 31. maja obeležiće 53 godine uspešnog rada u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Posebna pažnja na ovoj svečanosti biće posvećena priči o Prvom srpskom bukvaru.

U Zavodu kažu da im je rad na revitalizaciji i objavljivanju Prvog srpskog bukvara bio veliko zadovoljstvo i izazov.

„Zavod za udžbenike i u budućnosti želi da bude deo konkurentnog i dinamičnog društva koje je pre svega zasnovano na znanju. Ali Zavod će i ubuduće biti jedan od najvažnijih čuvara kulturne baštine i značajnih dela na kojima počiva sve ono što danas imamo ili jesmo“, rekao je Miloljub Albijanić, direktor Zavoda za udžbenike.