Užičani su bili zatečeni i gnevni kada su mašine jedne firme iz Ćuprije srušile trošnu kuću u kojoj se rodio i u kojoj je živeo LJubomir LJuba Stojanović (1860, Užice – 1930, Prag), znameniti filolog, začetnik srbistike, akademik, državnik, koji je u nekoliko navrata bio ministar prosvete i dva puta predsednik srpske vlade. Na ruševinama kuće znamenitog Užičanina biće izgrađen poslovno-stambeni objekat, a Užičani bi trebalo da preispitaju sopstveni odnos prema kulturnoj baštini.
p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }
Kuću, koju je njegov otac Vasa izgradio početkom druge polovine 19. veka, LJuba Stojanović je, kako za Danas podseća Radivoje Papić, istoričar u Narodnom muzeju Užice, zaveštao gradu 1930. godine. Pet godina kasnije grad je kuću prodao privatnim vlasnicima i ona nikada nije bila pod zaštitom, zbog čega je mogla da se sruši.
– Nažalost, Užice nema Zavod za zaštitu spomenika kulture, u čijoj bi to nadležnosti bilo, a Narodni muzej može da bude samo nemi posmatrač onoga što se dešava, jer nije nadležan za nepokretna, već samo za pokretna kulturna dobra. Zbog čega kuća nije bila pod zaštitom, pitanje je za sve vlasti od 1930. godine – kazao je za Danas Papić.
Navodeći da kuća „nikada nije bila pod zaštitom“ i da „nije imala arhitektonsku i kulturnu vrednost, osim istorijske vrednosti jer je u njoj živeo akademik Stojanović“, Zoran Despić, načelnik Uprave za urbanizam, izgradnju i imovinsko-pravne poslove, objasnio je da je ona bila deo ambijentalne celine „Slanuša“, koji je bio pod prethodnom zaštitom.
– To podrazumeva evidentiranje objekata i drugih važnih celina. Ukoliko se u roku od dve godine ne pokrene inicijativa za proglašenje za kulturno dobro takvog objekta, nad njim se ne mogu primenjivati mere zaštite – kazao je Despić, a potom dodao da je kraljevački Zavod za zaštitu spomenika, svojim elaboratom iz 2014. godine“ kuću LJube Stojanovića „izbacio iz prethodne zaštite“.
– Tri godine ranije, taj Zavod je dao je uslove da se na tom mestu može graditi objekat dok je još bio pod prethodnom zaštitom, a 2012. godine je dao i saglasnost za gradnju novog objekta na tom mestu – rekao je Despić i dodao da nikada niko iz grada nije pokrenuo inicijativu i od tog Zavoda zatražio da se kuća zaštiti.
– Kuća se godinama urušavala i bila opasnost za prolaznike, a građevinska inspekcija je nalagala vlasnicima da izvrše zaštitu, jer su padali crepovi i delovi krova. U tom objektu, od 2007, a možda i odranije, niko ne živi, pa je služio kao javni WC.
Sa stručne strane, dobro je što je srušena i dobro je što će biti izgrađen novi objekat, koji će biti bezbedan za prolaznika, a na njemu će biti postavljena stara spomen-ploča, koja se sada nalazi u Narodnim muzeju, čime će se sačuvati istorijska vrednost tog mesta – kazao je Despić, dodavši da su vlasnici parcele, na kojoj se kuća nalazila, troje Užičana koji su i investitori budućeg poslovno-stambenog objekta.
Ocenivši da „Užičani imaju razlog da se osećaju posramljeno i to“, kako je rekao“ „najpre oni koji su rukovodili gradom 1935. godine i koji su prodali kuću LJube Simovića koju je on poklonio gradu“, gradonačelnik Užica Tihomir Petković smatra da je „tada izgubljena šansa da se ona proglasi za spomenik kulture“.
– I sve naredne generacije Užičana, a posebno oni koji su bili na čelu institucija kulture u gradu, imaju razloga da se ovih dana osećaju tužno i posramljeno, jer niko od njih, nijedna institucija u gradu, nije pokrenuo inicijativu da se ta kuća zaštiti. Kao i mnogo puta ranije, dozvolili smo da se objekat uruši, da njegova sanacija postane praktično neizvodljiva, a da privatni interes vlasnika cele parcele bude takav da spreči mogućnost da se bilo šta učini. Tek kada je bilo kasno, kada sanacija nije bila moguća, postali smo svesni do čega nas je doveo naš nemar – poručio je Petković.
– Kao gradonačelnik Užica ni najmanje ne osećam odgovornost, ali kao jedan od Užičana ne osećam se prijatno zbog rušenja kuće LJube Stojanovića – poručio je gradonačelnik Petković, a na podsećanje Danasa da se kuća nije urušavala preko noći, nego godinama, kao i na to da su mediji i pojedini intelektualci u gradu ukazivali na stanje tog objekta, Petković je rekao da je „kuća bila u privatnom vlasništvu i da je bilo potrebno na stotine hiljada evra kako bi se nadoknadili svi propusti iz prošlosti“.
Sudbina vile Milovanovića
I nekadašnju vilu Mihajla Milovanovića (1879-1941), slikara i vajara, ratnog slikara Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu i prvog akademski obrazovanog slikara u užičkom regionu, čeka slična sudbina. Objekat, koji je konfiskovan posle Drugog svetskog rata, nalazi se u užičkom selu Gostinici, gde je Milovanović rođen, i u očajnom je stanju. Petković kaže da ni za taj objekat ne postoji način za sanaciju, jer je u užasnom stanju. „Stručnjaci preporučuju da srušimo tu vilu i da na istom mestu napravimo novi objekat, ali da li će novi objekat biti ono što je bila nekadašnja kuća Milovanovića“, pita se Petković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
