Šta ako vlasti u Srbiji padne na pamet da uradi isto što i Australija i zabrani korišćenje društvenih mreža mladima?

Jugoslava Lulić, profesorka srpskog jezika i književnosti u Tehničkoj školi u Bačkoj Palanci, poznata je po korišćenju digitalnih tehnologija u nastavi. Upravo društvene mreže joj nekad služe da motiviše svoje đake.

– Novinarska sekcija, recimo, ima svoj kanal na Jutjubu. Ti đaci sada imaju 17 godina, ali ovu platformu koriste od prvog razreda srednje škole. Da sad ne mogu da objavljuju šta su radili na času ili neki intervju koji su napravili, to bi zaista bilo ograničenje. Instagram takođe može da bude edukativan. Naša škola ima Instagram kanal na kome uglavnom učenici objavljuju sadržaje. Ovo je prilično šokantna vest, bojim se da će efekat biti suprotan i da će biti još više zloupotreba – komentariše Lulić najnovije vesti iz Australije.

Kaže da je više za to da se deca edukuju kako bezbedno da koriste društvene mreže jer zabrane mogu imati negativan efekat.

– Kod nas je nedavno donet pravilnik o upotrebi mobilnih telefona pošto je decu jako teško odvojiti od društvenih mreža i kada su na času zato što im je nastava uglavnom dosadna. Ako na bilo koji način ograničavamo mlade da koriste ono što im je zanimljivo, to je kao da pokušavamo da ih vratimo u prošlost, a oni već žive u nekom budućem vremenu – smatra profesorka Lulić.

Svetski mediji pišu da će primena mera u Australiji biti teška, svesne su toga i tamošnje vlasti. Roditelji već izveštavaju o „očajnoj deci“ koja otkrivaju da su im zatvoreni nalozi na društvenim mrežama stupanjem zakona na snagu. Neki mladi već smišljaju načine kako da prevare tehnologiju za procenu starosti ne bi li otvorili nove naloge.

Jer više neće biti dovoljno da slažu kog su uzrasta, neke platforme upućuju zahteve korisnicima da dostave lična dokumenta, prepoznavanje lica ili glasa, ili druge oblike digitalnog ustanovljavanja identiteta, kako bi dokazali svoje godine.

Australijska vlada kaže da neće kažnjavati decu i roditelje ako prekrše zabranu, ali zato hoće IT kompanije.

– Ovo može usmeriti mlade ka nelegalnim upotrebama digitalnih tehnologija od toga da mogu da daju lažne podatke, što će država rešavati tako što će dozvoljavati kompanijama da traže i da imaju uvid u sve više biometrijskih podataka da bi sprečili zloupotrebu. A to posledično dovodi do nadzora bez presedana. Druga opasnost je da će mladi početi da koriste različite aplikacije koje će izbegavati te vidove zabrana, a na ovim mrežama je ipak postojao nekakav vid kontrole sadržaja koji se objavljuje – ističe sociolog Dalibor Petrović.

On smatra da je svaki vid zabrane, koja nije dobro i temeljno pripremljena, opasan, jer može imati kontraefekat.

– Naravno da postoji problem zloupotrebe mladih kada je u pitanju upotreba društvenih mreža i ta zloupotreba se proteže na više nivoa, od različitih psiholoških igara zbog kojih mnogi mladi osećaju mentalne posledice, preko pretvaranja mladih u nekritičke potrošače, manipulacije informacijama, širenja različitih teorija zavere i slično. Niz je opravdanih razloga za oprez, ali isto tako moramo da shvatimo da živimo u vreme digitalnih tehnologija i uvek je bolja neka vrsta edukacije nego mehaničke zabrane jer će one biti prevaziđene na ovaj ili onaj način. Ograničenje da mladi ispod 16 godina ne mogu da koriste mreže je isto kao kada bi vam neko pre 30, 40 godina rekao da ne smete da gledate televiziju, da izlazite u grad sa vršnjacima i da ne smete da koristite telefon. Namerno kombinujem medije, komunikaciju i susrete uživo jer društvene mreže sve to objedinjuju – navodi Petrović.

Odluku Australije vidi kao opasan eksperiment.

– To će biti ogledni primer i za druge zemlje. Ako prođe bez značajnije pobune mladih ili njihovih roditelja i s druge strane omogući državi neki vid kontrole ili uvida i nad mladima i nad kompanijama, to će biti put kojim će vrlo verovatno krenuti i druge države. Jer mi ovde ne govorimo o nekim autoritarnim režimima nego o jednoj demokratskoj, razvijenoj zemlji, te je vrlo moguće da će njen primer slediti drugi – kaže Petrović.

U Srbiji se trenutno debatuje o zabrani upotrebe mobilnih telefona u školama i to ne samo na časovima već i na školskim odmorima, ne bi li se deca podstakla da se međusobno druže. Da li bi takva mera bila svrsishodna mišljenja u javnosti su podeljena, a Petrović podseća da je komunikacija putem društvenih mreža uobičajeni vid komunikacije među mladima. Ograničenje bi, smatra, značilo zadiranje u njihova prava i slobode.

– Idući tim putem možete da kažete da niko ni sa kim ne sme da priča na velikom odmoru. Ali tehnnologije više nisu odvojena, virtuelna realnost, nešto o čemu smo pričali pre 10 ili 15 godina, to je integralni deo naših života i radikalne zabrane zadiru u osnovna prava i slobode ljudi. U tom smislu treba biti oprezan, pogotovo u državi koja je sklona postupcima koji nisu utemeljeni u praksi i regulativi, politici, istraživanjima i slično – ističe Petrović.

Istraživanja pokazuju da se, u poređenju s drugim evropskim zemljama, Srbija svrstava među zemlje s najvećim procentom dece koja poseduju profile na veb-sajtovima za društveno umrežavanje u uzrastu mlađem od propisanog.

Istraživanje „Nasilje u školama u Srbiji i dobrobit učenika“, čiji je Petrović jedan od autora, poklazalo je da što su učenici stariji, to provode više vremena na društvenim mrežama.

Skoro osam od deset sedmaka je u svakodnevnom kontaktu sa sadržajima koje pronalaze na društvenim mrežama. Devojčice su nešto brojnije u kategoriji onih koji najintenzivnije koriste društvene mreže. Prosečan broj profila po učeniku iznosi 3,8, a broj profila raste sa starošću učenika.

Instagram je ubedljivo najpopularnija društvena mreža među srednjoškolcima, a slede Tiktok, Jutjub i Snepčet, dok Fejsbuk, koji je dugo bio najpopularnija društvena mreža, mladi danas koriste u zanemarljivom broju.

Devojčice su nešto sklonije upotrebi Tiktoka, Instagrama i Vocapa u odnosu na dečake, dok dečaci više koriste Vajber, Jutjub i Iks, neki su od rezultata pomenutog istraživanja.

Petrović se slaže da bi, kada je reč o mlađem uzrastu neka vrsta restrikcije korišćenja digitalne tehnologije trebalo da postoji, ali napominje da uz to mora da postoji razumevanje onoga što se želi postići.

Šta ako vlasti u Srbiji padne na pamet da sledi primer Australije?

– Naravno da je lakše nešto uraditi ako vidite da neka demokratska zemlja to isto primenjuje. Režim u Srbiji još uvek nema efektivnu kontrolu nad društvenim mrežama, ali ima nad medijima. Čini mi se da bi nosioci izvršne vlasti bili skloni da razmišljaju u tom pravcu i zbog toga je to opasnost koja je realna. Da li je to izvodljivo? Kada imate moćne države one mogu na neki način da ograniče moć kompanija i da sa njima pregovaraju o nivoima zloupotrebe, odnosno o onome što oni smeju ili ne smeju da rade kad je reč o privatnim podacima. Međutim, zemlje kao što je naša nemaju takvu vrstu moći i to bi praktično značilo prepuštanje biometrijskih podataka svih mladih u Srbiji pošto svi mladi koriste društvene mreže – ukazuje Petrović.

Olga Borovnica, specijalista medicinske psihologije i porodični terapeut, kaže da se postavlja pitanje koliko treba ići samo putem zabrane, a ne putem promišljanja i dogovora.

– Svedocimo smo i negativnih efekata digitalne tehnologije i društvenih mreža (elementi zavisničkog ponašanja, internet zloupotreba, vršnjačko digitalno nasilje, problem u organizaciji obaveza i pažnje…) ali pozitivnih efekata (povezivanje pojedinaca i grupa, širenje informacija, edukativna funkcija….). Nijedno rešenje koje je ekstremno i represivno nije dobro, ali s druge strane, pitanje je koliko možemo od deteta od, na primer šest godina tražiti da ima kontrolu i koliko mu možemo objasniti sve štetne efekte – ukazuje naša sagovornica.

Ona napominje da su i granice i kontrola važan deo vaspitanja, pa s te strane ukidanje sadržaja koji mogu više biti štetni nego korisni jeste rešenje.

– Pitanje jeste samo kolika je ta granice, i da li 16 godina možda predstavlja previsoku lestvicu jer rana adolescencija jeste doba kada je povezivanje sa vršnjacima jako važno, kao i širenje informacija. Takođe sa granicama treba početi ranije, odnosno ako objašnjavamo detetu od malih nogu šta je dobro a šta ne, i ne dajemo mu telefon odmah sa godinu dana da bi bolje jelo, to dete će sa 12 biti u određenoj meri edukovano i neće zabranu shvatati kao tragediju – kaže Borovnica.

Napominje da je važna i uloga društva, pa i svakog pojedinca i roditelja da edukuje dete od malih nogu za šta određeni sadržaji služe, da li i kada treba da se koriste i na koji način.

– Našim primerom samoregulacije mi pomažemo deci, a zatim mladima, kako da regulišu mnoge druge funkcije, pa i prekomereno korišćenje digitalne tehnologije i upotrebu/zloupotrebu društvenih mreža. Društvo treba da bude vodič kroz džunglu izazova u spoljašnjem okruženju, a ne neko ko će zabraniti ulazak i nadati se da će izazov nestati. Svakako treba napraviti određene granice vezano za godište, ali i bolje definisati regulative po kojima funkcionišu velike platforme – ističe naša sagovornica.

Dodaje da veća edukacija u okviru škole i jasno objašnjenje mladima širi njihovu svest i uči ih odgovornosti, te da treba, pre svega, apelovati na roditelje da se više bave decom, budu zainteresovani šta deca rade, učestvuju u njihovim aktivnostima.

– Time stvaramo prostor kada možemo reagovati na vreme, a ne ići samo putem zabrane kada je problem već nastao – kaže Borovnica.