Šta je cilj inicijative da JTOK pređe pod ingerencije VJT?

Sagovornici Insajdera strahuju da bi najavljena reorganizacija išla u pravcu dodatnog podrivanja sposobnosti tužilaštva da istražuje organizovani kriminal i visoku korupciju.

Da se razmišlja o izmenama pravosudnih zakona javnosti je otkrio Uglješa Mrdić, poslanik SNS-a i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe. On je nedavno 11 dana štrajkovao glađu ispred Narodne skupštine, negodujući zbog toga što Javno tužilaštvo za organizovani kriminal nije reagovalo na krivičnu prijavu koju je podneo protiv dve osobe, tvrdeći da se na taj način skriva odgovornost za pad nadstrešnice.

On je tokom trajanja štrajka glađu izjavio da je sve dokaze dostavio JTOK-u, ali da i dalje nema odgovora, ističući da su nam „državno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal oteti“.

Po okončanju štrajka glađu, Mrdić je, govoreći za medije, najavio usvajanje seta pravosudnih zakona, kojima bi, između ostalog, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal prešlo pod ingerenciju Višeg tužilaštva u Beogradu.

Ovaj predlog podržao je i ministar pravde Nenad Vujić, rekavši da bi inicijative za izmenu seta pravosudnih zakona za koje se zalaže Mrdić išle u pravcu „poboljšanja pravnog normativnog okvira“.

S druge strane, Jasmina Paunović, tužiteljka u penziji smatra da izmene zakona koje je najavio Mrdić, a podržao ministar Vujić, nemaju nikakvog pravnog, ni logičnog opravdanja.

„Ovakve promene bi predstavljale ‚hodanje unazad‘ celog pravosuđa. Takođe, naslućuje se da se na taj način personalno dao prioritet Glavnom javnom tužiocu, čije postupanje od njegovog dolaska na čelo VJT-a u Beogradu, predstavlja veliku smetnju za funkcinisanje i postupanje ovog tužilaštva po Ustavu i zakonu. Naime, njegovo postupanje i njemu bliskih tužilaca je neretko kršenje Ustava i zakona, pre svega po nadležnosti, odnosno prekoračenjem službenih dužnosti ili nevršenjem istih, a sve u cilju dodvoravanja nosiocima vlasti“, rekla je Paunović za Insajder.

Kritike na račun JTOK-a

Iako se oba tužilaštva, i VJT i JTOK, nalaze u Beogradu, imaju različite nadležnosti. Više tužilaštvo u Beogradu je zaduženo za krivično gonjenje dela za koje je zaprećena zatvorska kazna iznad deset godina za teritoriju glavnog grada.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je tužilaštvo posebne nadležnosti, između ostalog, zaduženo za postupanje u predmetima koji se odnose na dela izvršena od strane organizovane kriminalne grupe.

Javni funkcineri su u skorašnjim izjavama imali kritički odnos prema JTOK-u. U jednom od nedavnih javnih obraćanja, Vučić je govoreći o pojedinim istragama koje se vode u JTOK-u oslovio deo tužlaca kao „korumpirana banda“. Na ovaj nastup je odgovorilo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal rekavši da je reč o nedopustivim izjavama predsednika Republike, kojima se „vrši opstrukcija pravde“ i „urušava ustavni i pravni poredak“.

Član Centra za pravosudna istraživanja i penzionisani sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić navodi da bi predstavnici vlasti najpre trebalo da ispitaju razloge zbog kojih su loši rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala i visoke korupcije, pre nego što se odluče da reorganizaciju tužilaštva.

„Tek kada izvuku zaključke i utvrde odgovornost za stanje u ovim oblastima treba da iniciraju promene. Te promene bi verovatno pre trebalo da idu u pravcu jačanja JTOk-a, a ne u pravcu pojačavanja uticaja glavnog tužioca VJT-a koji je postao instrumentalizovana produžena ruka vrha političke i stranačke vlasti autoritarnog režima“, navodi Đurđić.

Generalštab i nadstrešnica

Javne kritike predstavnika vlasti na račun Javnog tužilaštva za organizovani kriminal vremenski se podudaraju sa pokretanjem dve istrage u ovom tužilaštvu koje direktno preispituju državne projekte.

Prva se tiče faslifikovanja uredbe kojom je pokrenut proces skidanja statusa kulturnog dobra sa kompleksta Generalštaba.

Druga istraga se tiče finansijskih malverzacija vezanih za projekat modernizacije železnice, gde su, između ostalih, osumnjičena dva bivša ministra građevine Goran Vesić i Tomislav Momirović.

Paunović navodi da bi se eventualno stavljanje JTOK-a pod nadležnost Višeg tužilatšva odrazilo na pokrenute istrage.

„Konkretno, naravno da bi se odrazilo na sve pokrenute istrage, koje bi bile pod direktnom kontrolom Nenada Stefanovića, osvedočenog‚ ubačenog elementa u objektivan, nepristasan, transparentan i zakonski rad VJT-a u Beogradu, od strane režima“, kaže Paunović.

Najava izmena pravosudnih zakona dolazi svega dve godine pošto je veliki broj pravosudnih zakona već promenjen kao posledica izmena Ustava u oblasti pravosuđa. Izmene Ustava u domenu pravosuđa bile su deo obaveza Srbije iz pristupnih pregovora sa EU, a išle su na tragu ojačavanja samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva.

Paunović dodaje da se usvajanjem izmena koje je predložio Mrdić izgubilo i „ono malo samostalnosti tužilaštva što je ostalo“.