Šta je rektor Đokić rekao o budućim sastancima sa premijerom Macutom i šta misli o njihovim dosadašnjim ishodima?

Đokić je za Insajder naveo da od poslednjeg sastanka nije imao kontakta sa vladom, kao i da dinamiku dijaloga određuje kabinet Vlade, zbog čega ne može na to da utiče, ali očekuje sastanak u narednom periodu.

Đokić je naveo da je jedan od zahteva u vezi sa izmenom Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za budžetski finansirane delatnosti.

Prema njegovim rečima, ta Uredba u finansijskom smislu više nema toliko efekta, ali u dugoročnom smislu, ako razmatramo stanje univerziteta i nauke, može da ima mnogo gore posledice.

“Nemoguće je da se univerzitetski nastavnici ne bave naučno-istraživačkim radom, oni za to imaju obavezu i po akreditaciji, imaju obavezu i radeći svoje naučne radove, učestvujući u međunarodnim naučnim projektima, napredujući, radeći doktorske disertacije”, rekao je Đokić u emisiji Marker.

On je ukazao da, ako uzmemo u obzir kako se rangiraju univerziteti po Šangajskoj listi, gde je Beogradski univerzitet između 400. i 500. mesta, od šest kriterijuma koje ta rang lista formira, četiri su u vezi sa naučno-istraživačkim radovima.

Navodi da smanjenje sati za naučno-istraživačke radove samo može “da doprinese urušavanju univerziteta” i nada se da će Vlada do kraja ovog meseca tu Uredbu ukinuti, budući da je to rečeno na jednom od sastanka sa premijerom.

Istakao je da se druga nerazrešena tema tiče materijalnih troškova i ukazao da je prvobitno bilo obećano da će oni biti uplaćeni do 1, pa posle do 15. jula., što još nije urađeno, ali imaju informacije da bi to moglo da se desi početkom naredne nedelje.

“Materijalni troškovi su više različitih elemenata. Jedno su troškovi za struju, vodu, grejanje i ostale komunalne usluge i to je država obavezna da isplaćuje u celosti”, ukazuje i dodaje da je, po zakonu, to trebalo da bude uplaćeno do 30. aprila.

“Imamo drugu, obrnuto paradoksalnu situaciju, gde postoje fakulteti koji imaju sopstvene prihode i koji su plaćali redovno te naknade i sada država neće da im to refundira, već hoće da plati samo onima koji duguju”, kaže Đokić.

Kako objašnjava, one koji su redovno plaćali, na neki način hoće da kazne zbog toga što su platili, a ovi koji ne mogu da plate, dobijaju tužbe pred isključenje.

Dodaje i da je početak nastave na fakultetima bio “jedna vrsta uslovljavanja” da se ti finansijski efekti regulišu.

Postoje i treći troškovi koji su vezani za kolektivni ugovor, a to su otpremnine i jubilarne nagrade. Ako država već šest meseci ne uplaćuje sredstva, ne znam kako to da nazovem, da li je to nemar, da li je to kažnjavanje, da li je to nešto drugo, ali sredstva se ne dobijaju”, kaže on.

Kada je reč o prijemnim ispitima, prijavljivanje je od 21. do 23. jula, a prijemni ispiti održaće se od 24. do 29. jula.

Đokić je kazao da će na beogradskom univerzitetu biti oko 100 novih studijskih grupa za osnovne integrisane studije na 31 fakultetu.

Ukupno će biti oko 9.700 budžetskih i oko 5.500 samofinansirajućih mesta, tako da postoji široka lepeza studijskih programa i nadam se da će se studenti početkom iduće nedelje prijaviti i da će prijemni ispiti biti organizovani kako treba, rekao je Đokić.

Istakao je da će neki fakulteti organizovati prijemne ispite van svog sedišta.

“Uglavnom fakulteti koji imaju veliki broj kandidata to organizuju tradicionalno u Beogradskom sajmu, a to će i ove godine biti Fakultet organizacionih nauka, Medicinski fakultet, Elektrotehnički fakultet i tako dalje. Ostali fakulteti će to organizovati u svojim prostorijama ili deleći prostorije sa nekim drugim fakultetima”, pojasnio je.

Upitan da li zbog toga smatra da je vreme da se odblokiraju fakulteti, Đokić kaže da su se uprave fakulteta već dogovorile sa studentima da se prijemni ispiti održe mimo blokade.

Đokić je istakao da premijer, kao član akademske zajednice, “ima razumevanja za to šta je Univerzitet i da i on želi da pomogne Univerzitetu”.