Šta nastavnici misle o ideji da se skrati trajanje časova na 30 minuta?

Učitelji i nastavnici koji su učestvovali u ovom istraživanju većinski se slažu da bi skraćivanje trajanja nastavnih časova imalo krajnje negativan uticaj na različite aspekte od didaktičko i metodičke organizacije nastave, organizacije rada u školi, praćenja napredovanja i ocenjivanje učenika, otežane koncentracije učenika, a ova promena bi, kako veruju, dodatno opteretila i đake i nastavnike, posebno one koji su angažovani u više škola i rade u kombinovanim odeljenjima.

Istraživanje je sprovedeno u januaru ove godine, a u njemu je učestovalo 3.272 ispitanika, od kojih je 94 odsto zaposleno u osnovnoj školi.

Anketu su popunjavali učitelji i nastavnici iz svih školskih uprava u Srbiji, iz gradskih i seoskih škola (trećina ispitanika), uključujući i prosvetne radnike koji rade u kombinovanim odeljenjima.

Svega 8,5 odsto delimično, a sedam odsto u potpunosti podržava ideju da se trajanje časa skrati na pola sata.

Kada je reč o razlozima (ispitanici su mogli da navedu više odgovora) 16 odsto smatra da bi to uticalo na bolju koncentraciju đaka, 14 odsto se slaže da bi ovaj potez bio usklađen sa rezultatima savremenih psiholoških istraživanja o opsegu pažnje učenika, a devet odsto veruje da bi se time smanjilo opterećenje učenika.

„U dodatnim komentarima brojni ispitanici su isticali da skraćivanje trajanja časova ne bi bilo u najboljem interesu ni učenika ni našeg obrazovnog sistema te da bi, dugoročno gledano, imalo negativan uticaj na buduće generacije, kao i na obrazovanje i da bi dovelo do njegovog urušavanja. Na to se mogu nadovezati izneti stavovi ispitanika da ovaj predlog, odnosno ideja, potiče od onih koji nisu obrazovni profesionalci i nisu poznavaoci obrazovnog sistema i, još značajnije, nastavne prakse i razvojnih potreba učenika“, navodi se u istraživanju Saveza učitelja Srbije.

Nastavnici su takođe istakli da, da bi bili relevantni, predlozi za ovakve promene treba da budu pokrenuti od strane onih koji neposredno rade u nastavi, koji poznaju učenike i rad u školi jer samo oni mogu da znaju šta je to što bi trebalo menjati.

„Navođeno je i da se ne uzimaju u obzir sve sveobuhvatne promene koje bi skraćivanje časova prouzrokovalo, a za šta je neophodna dobro planirana i svrsishodna reforma školskog sistema. S tim u vezi je i podatak da su brojni ispitanici istakli da u našem obrazovnom sistemu postoje druga značajna pitanja koja traže promene, a to su program nastave i učenja, broj nastavnih predmeta, zatim smanjivanje broja učenika u odeljenju, smanjivanje opterećenja učenika, smanjivanje školske administracije, ali i uvođenje većeg broja stručnih saradnika kao podrške nastavnicima. Odgovori ispitanika pokazuju njihovo mišljenje da je nemoguće očekivati da se na časovima od 30 minuta postignu očekivani rezultati i da je sve još besmislenije u učionicama koje nemaju osnovne uslove za rad i u školama bez infrastrukture“, piše u analizi.

Dodaje se da značajan broj ispitanika ideju o skraćivanju trajanja časova vidi kao političko, a ne profesionalno pitanje. Anketirani prosvetari su takođe naveli da bi realizacija ove ideje dovela do smanjenja norme nastavnika i da bi stvorila uslove za ukidanje mogućnosti za zakonski štrajk prosvetnih radnika.

Oko 58 odsto nastavnika je reklo da bi skraćivanje trajanja časova imalo negativan uticaj na organizaciju rada u školi, oko 16 odsto veruje da bi to bilo umereno negativno, a s druge strane je 13 odsto onih koji misle da bi ova mera imala pozitivne efekte. Većina ispitanika (78 odsto) misli da bi to negativno uticalo na rad nastavnika koji su angažovani u više škola dok 13 odsto veruje suprotno.

Da bi se pozitivno odrazilo na koncentraciju đaka smatra 18 odsto nastavnika, dok suprotno kaže 63 odsto anketiranih.

Nešto manje od dve trećine nastavnika kaže da bi skraćivanje trajanja časova imalo potpuno negativan uticaj na praćenje napredovanja i ocenjivanje učenika, a sedam odsto kaže da bi to imalo potpuno pozitivan uticaj.

Ispitanici su procenjivali i uticaj na rad u kombinovanim odeljenjima – 83 odsto smatra da bi on bio potpuno ili umereno negativan, nasuprot devet odsto onih koji misle suprotno.

Procene ispitanika o uticaju skraćenih časova na kvalitet nastave nedvosimisleno pokazuju da bi to umanjilo kvalitet nastave – tako misli 76,6 odsto ispitanika.

Na pitanje šta bi trebalo promeniti ukoliko bi se trajanje časova skratilo (ispitanci su mogli odabrati više odgovora), nastavnici su na prvom mestu naveli izmene programa nastave i učenja (85 odsto), plan nastave i učenja (82), udžbenike (56), Pravilnik o ocenjivanju (55 odsto) i promene zakon o osnovnoj, odnosno srednjoj školi (50 odsto).

Pored navedenih odgovora, veliki broj ispitanika je ukazao na to da bi skraćivanje trajanja nastavnih časova trebalo da bude praćeno izmenama koje se odnose i na: kompletnu reformu obrazovnog sistema, kao i povećanje fonda časova, smanjivanje broja učenika u odeljenju i smanjivanje broja nastavnih predmeta.

Čak 93 odsto nije dalo odgovor na pitanje koji bi bio optimalan model nastave u slučaju skraćivanja trajanja časova, što se može tumačiti kao pokazatelj da postojeći modeli nastave ne pružaju jasna i primenljiva rešenja za kvalitetno ostvarivanje nastave u uslovima u kojima bi čas trajao 30 minuta, piše u analizi rezultata.

„Odgovori ispitanika na pitanje šta bi umesto skraćivanja trajanja časova moglo da doprinese poboljšanju nastave se u najećoj meri grupišu oko tri pitanja, a koja su ispitanici navodili i kada je bilo reči o razlozima za skraćivanje trajanja časova. U pitanju su: izmene programa nastave i učenja, odnosno smanjivanje obima gradiva, zatim smanjivanje broja nastavnih predmeta i smanjivanje broja učenika u odeljenju. U manjoj meri ispitanici su navodili potpunu reformu obrazovnog sistema, smanjenje školske administracije, smanjenje broja časova, bolje materijalno-tehničke uslove u školama, veći stepen aktivnog učenja, kao i problemske i praktične nastave“, piše u analizi.

Podsetimo, ideja o mogućem skraćenju dužine časa na 30 minuta potekla je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji misli da bi to pozitivno uticalo na koncentraciju i pažnju đaka. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je da će tokom februara biti održana regionalna konferencija na kojoj će se razmatrati i ovo pitanje.