Kritične noći između 16. i 17. maja kada se Šabac branio od poplavnog talasa u „Zorki“ je bilo pravo opsadno stanje. „Zorkina Energetika“ bila je poplavljena tako da je isključena struja za ceo kompleks.
Ono što Šapčani nisu znali jeste da se odvijala dramatična borba da se omogući hlađenje objekta gde je smešten ugljen disulfid, zapaljivi i eksplozivni gas u dodiru sa vazduhom, kao i sfera gde je lagerovan amonijak. Srećom, Vojska je dopremila agregat od 80 kilovata, što je sprečilo akcident. Takve informacije očito su obavijene velom tajni, a poređenja radi 1986. godine Šabac je izbegao katastrofu. Naime, desilo se da je poklopac od vagon cisterne udario u nadvožnjak na ulazu u „Zorku“. Srećom, iscurela je samo manja količina amonijaka, pa je samo manji deo grada bio evakuisan. Tek na zatvorenoj sednici tadašnjeg kriznog štaba moglo se nasluti šta bi bilo da je iscurelo svih 50 tona ovog opasnog gasa. Ne tako davno, pred početak NATO agresije, odlukom kriznog štaba iz „Zorkinih“ sfera je pušteno u Savu oko 200 tona amonijaka. U dodiru sa vodom on nije opasan, ali u atmosferi je poguban za živa bića. Takođe, od javnosti se krilo skladištenje vinil hlorid monomera u „Zorkinoj“ fabrici PVC, veoma toksične i eksplozivne materije. Srećom za Šapčane ta fabrika više ne postoji.
Međutim, jasno je da građani nemaju informacija šta se sve to opasno nalazi u njihovoj okolini. Pokret Zeleni Srbije u Šapcu zbog toga je javno, preko poslanika Ivana Karića, uputio pitanje ministarki poljoprivrede i zaštiti životne sredine Snežani Bogosavljević Bošković: Kojoj vrsti i klasifikaciji pripada otpad koji se skladišti u pogonima HI Zorka. Takođe, javno je upućeno pitanje kako se vrši tretman otpada u navedenim pogonima. Predsednik šabačkih zelenih dr Dejan Pavlović kaže da postoje samo neke indicije da se možda u „Obojenoj metalurgiji“ koristio piralen i cijanid, ali ta fabrika već odavno ne radi. On ukazuje da su zakazale i nadležne inspekcijske službe i da ima primera nemara.
Da se zaštiti životne okoline poklanja malo pažnje i da se što šta krije pokazuje curenje opasnih materija koje je lagerovala „Ezo grupa“. Deo tih materija je iscureo u skladište Telekoma u Šapcu, ali je to slučajno na svojoj koži osetio radnik Telekoma. Trifun Drobnjak, predsednik Šabačkog ekološkog pokreta, izneo je podatak da je u tom akcidentu izmereno četiri puta veće prekoračenje benzena od dozvoljenog, a pesticida čak 90 puta. Pokret zelenih zbog svih tih nedoumica i nedovoljnih informacija takođe je preko svog poslanika javno pitao ministarku za zaštitu životne sredine: „Koje opasne materije se odlažu u okviru skladišta za opasan otpad „EZO grupe“ u Šapcu?“ U svemu ovome pokazalo se da ni inspekcijske službe nisu bile ažurne. Po Zakonu za opasan otpad nadležna je Republička inspekcija, a ako se ne preduzmu potrebne mere, skladištenja i uništavanja od firme koja je preuzela taj posao, onda je država dužna da taj otpad uništi. Zbog sveopšteg siromaštva očigledno je da se opasan otpad ne tretira kako bi trebalo. Uostalom, upečatljiv je primer iz Loznice gde je u objektima bivše Fabrike kočionih uređaja lagerovano 70 tona cijanidnih soli. Predsednik Pokreta zelenih u Loznici Dragan Milošević ukazuje da rok za odlaganje ovog otpada ističe krajem avgusta, a on je smešten u plastičnu i metalnu burad, i sve se to nalazi u centru Loznice. Uzgred, vlasnik ovog preduzeća koje ne radi se godinama ne pojavljuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
