„Šta znače crni flor i crvena šaka, da li je rektor dolazio…“: Rektorat Beogradskog univerziteta zatrpan pitanjima koja ukazuju na zloupotrebu zakona

Među njima ima smislenih koji se, na primer, odnose na rad i prihodovanje zadužbina Beogradskog univerziteta, ali i onih koja ukazuju da je reč o zloupotrebi Zakona.

Osoba koja šalje upite potpisuje se sa Nenad S. i zahteva da joj nadležni odgovore dostave na njegov jahu mejl, a zaposleni u Rektoratu sumnjaju da se iza toga krije advokatska kancelarija čije je sedište u Beogradu.

– Na nedeljnom nivou nam stižu zahtevi od iste osobe pri čemu Univerzitet na svaki mora da odgovori pisanim putem. Ukoliko nekim odgovorom nije zadovoljna ta osoba se žali povereniku za informacije od javnog značaja, pa naša pravna služba mora i njemu da odgovori i dostavi kopiju prvobitnih odgovora. Univerzitet ima nekoliko pravnika kojima najveći deo radnog vremena odlazi na odgovaranje na pomenuta pitanja – kažu za Danas u Rektoratu UB.

Naš sagovorni kaže da javnost ima pravo da dobije informacije o radu državnih organa i institucija, otuda im pitanja o prihodovanju zadužbina nisu sporna.

Ali to nije sve što tražioca informacija zanima.

Među pitanjima koja su stigla su i šta znači crni flor na zgradi Rektorata (postavili su ga studenti kada su počele blokade), šta znači crvena šaka, koliko belih kocki ima na zgradi sedišta Beogradskog univerziteta, da li je rektor bio u Rektoratu, kolika je najveća plata muškarca u Rektoratu, kolika je najveća plata žene u Rektoratu, koja je šesta po visini plata na Univerzitetu u Beogradu…

To su samo neki od primera koji zaposlene na Univerzitetu navode na zaključak da se radi o zloupotrebi Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Kažu da na svaki zahtev odgovaraju kako ne bi bili kažnjeni.

Ako imaju odgovor na neko pitanje to i navedu, ako ga ne poseduju ili se od njih traži da daju svoje tumačenje, i na takve zahteve su dužni da upute odgovor i objasne da informacije ne poseduju ili da pitanja nisu relevatna.

U tridesetak slučajeva tražilac informacije nije bio zadovoljan, pa je Rektorat tužio Povereniku za informacije od javnog značaja, koji je te tužbe odbio kao neosnovane.

Bez obzira što nisu novčano kažnjeni do sada u Rektoratu ističu da se na ovakav način njihova pravna služba iscrpljuje i pitaju se šta će biti kada neko od pravnika bude otišao na godišnji odmor.

Obraćali su se Advokatskoj komori sa molbom da reaguje, ali nikakav odgovor nisu dobili.

Na pitanje kako stati na put zloupotrebama, a da Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i dalje ima svoju svrhu, advokat Rodoljub Šabić za Danas ukazuje da važeći Zakon ne poznaje “zloupotrebu prava” kao institut.

– To, nažalost, daje mogućnost nekim ljudima da iz različitih motiva, počev od koristoljublja i naplate troškova u naknadnom postupku (što je radila grupa advokata) pa nadalje mnoštvom zahteva maltretiraju organ kom se obraćaju – ističe Šabić, koji je nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja.

On dodaje da je važno da se u ustanovi ljudi koji postupaju po zahtevima za slobodan pristup informacijama dobro upoznaju sa sadržinom zakona.

– Zakon pod informacijom od javnog značaja, na primer, podrazumeva informaciju koja je “sadržana u određenom dokumentu”. To znači da dobar broj pitanja koje pominjete, ako nisu sadržana u nekom dokumentu, poput koliko belih kocki ima na fasadi i šta znači crni flor, nisu legitimni zahtevi. Mislim da bi bilo dobro da neko iz Rektorata pozove tražioca i pokuša da mu objasni situaciju, da nije u pitanju odsustvo dobre volje već činjenica da njegovi zahtevi postaju teret. Isto tako treba mu predočiti da zakon daje mogućnost da se rok za davanje odgovora produži sa 15 do 40 dana ako davanje odgovora podrazumeva preteran obim posla. Verovatno nijedan od zahteva koji pominjete to ne zahteva, ali ogroman broj zahteva da – ističe naš sagovornik.

O načinima na koje se Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zloupotrebljava više puta je govorio i aktuelni poverenik Milan Marinović, a krajem prošle godine resorno ministarstvo je najavilo zakonske izmene upravo sa ciljem da se tome stane na put.

Urađen je Nacrt izmena zakona koji je, međutim, bez obrazloženja povučen iz skupštinske procedure ovog proleća.

Iako nema ograničenja, niti zakonskih prepreka da ista osoba traži različite informacije od državnih institucija postavlja se pitanje gde je granica šta je opravdano, a šta se može smatrati zloupotrebom.

– Znam da je, pre svega, zbog advokata i troškova kojima je bio izložen Poverenik za informacije od javnog značaja bilo različitih ideja da se zakon menja. Ne znam koliko je to realno, ali svakako najgore rešenje bi bilo da se prepusti organima vlasti da oni ocenjuju šta je “zloupotreba prava”. To bi izvesno dovelo do mase neopravdanog odbijanja zahteva za pristup informacijama. Jer, zloupotreba prava od strane podnosioca zahteva ne može se ni izbliza ni po obimu, ni po posledicama porediti sa već prisutnim štetnim posledicama zloupotreba zaštita “tajnosti” i “privatnosti” od strane organa vlasti – ukazuje Šabić.