Stanovi za Srbe 100 miliona evra

Taj nedeljnik najavljuje da će donatorska konferencija biti održana do kraja godine, najverovatnije u Beogradu, i da, po sadašnjim informacijama, kod glavnih potencijalnih donatora, a to su pre svega SAD, Evropska komisija i UNHCR, postoji spremnost da se u taj fond prikupi oko 100 miliona evra.

Deo novca u fond bi trebao da stigne kao klasična donacija, dok bi se značajan deo obezbedio i kroz Razvojnu banku Saveta Evrope koja za projekte te vrste daje izrazito povoljne kredite. Hrvatska bi, kao i Srbija, morala dati svoj prilog u fond za stambeno zbrinjavanje srpskih izbeglica, ali participacija dveju država bila bi ipak na simboličnom nivou, jer se od njih ne očekuje da ga pune, piše list, pozivajući se na izvore bliske vladi u Zagrebu.

Novac prikupljen na konferenciji trebao bi da posluži za stambeno zbrinjavanje Srba koji ne žele da se vrate u Hrvatsku već bi ostali da žive u Srbiji, ali i za stambeno zbrinjavanje Srba koji hoće da se vrate u Hrvatsku, ali su izgubili stanarska prava. Radi se o Srbima koji su do rata živeli uglavnom u gradovima van područja od posebnog državnog staranja i na koje otpada i do 70 odsto bivših nosilaca stanarskog prava. Njima će hrvatska vlada dati novi rok za podnošenje zahteva za stambeno zbrinjavanje, ali i omogućiti otkup stanova pod povoljnim uslovima kakve su imali i drugi nosioci stanarskog prava u Hrvatskoj.

To najavljuje i Milorad Pupovac, saborski poslanik i potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) koja je koalicioni partner HDZ, ističući da u hrvatskoj vladi postoji politička volja za rešavanje stambenih problema izbeglih Srba, bivših nosilaca stanarskih prava. HDZ i SDSS još se nisu složili oko roka u kome bi se mogao podnositi zahtev za stambeno zbrinjavanje. SDSS ima stav da taj rok ne sme biti kraći od šest meseci kako bi ljudi imali vremena da prikupe potrebne dokumente, a morao bi završiti najkasnije do završetka hrvatskih pregovora s EU, rekao je Pupovac, koji narednih dana najavljuje razgovore unutar koalicije.

Rekavši da se ne zna koliko bi ljudi podnelo zahtev u novom roku, Pupovac smatra da je najvažnije da ljudi dobiju mogućnost da se opredele da li žele stambeno zbrinjavanje u Hrvatskoj ili svoj problem žele rešiti u Srbiji.

„Problem Srbije“

U hrvatskom ministarstvu spoljnih poslova ističu da je pre dve godine bilo pritisaka iz sveta da Hrvatska krene u razgovore sa Srbijom o mogućoj kompenzaciji za imovinu izbeglica, što bi Hrvatsku koštalo stotine miliona evra, pa je hrvatska diplomatija uložila napore da otkloni tu opasnost, piše Globus i dodaje da je hrvatski stav bio da su izbeglice u Srbiji problem Srbije, kao što su izbeglice iz BiH bile hrvatski problem. Hrvatska formalno nema izbeglice na svojoj teritoriji, dok Srbija ima registrovano oko 70.000, za šta u hrvatskom ministarstvu kažu da je iz političkih razloga kako bi se moglo pokazati da su Srbi iz Hrvatske jedina nerešena izbeglička kriza u Evropi.