Užice je nekada bilo grad prosperiteta i dobrog standarda, ali ga je loša tranzicija učinila mestom iz koga bi ljudi najradije pobegli. Od 2000. godine, iako su političarima bila „najvažnija radna mesta“ i „pokretanje privrede“ u gradu nije bilo nijedne inostrane investicije. Ako se porede dva popisa između desetak godina, „nestalo“ je oko 5.000 Užičana, a svega dva do tri odsto studenata vrati se u grad nakon završetka fakulteta. Najveći poslodavci su državne ustanove i javna preduzeća, pa nije čudo što su radne knjižice u njima najpoželjnije, ali do njih se dolazi isključivo partijskim i rođačkim vezama.
Vlast u Užicu, sa tesnom odborničkom većinom, čini koalicija okupljena oko DS (demokrate, SPS, SPO, Pokret za Užice i LDP), a do jula prošle godine u tom savezu bio je i G17 plus, odnosno URS, čiji predstavnici su potom postali najglasniji kritičari. Osim URS, opoziciju čine DSS, Nova Srbija i SRS. Nakratko su to bila i petorica naprednjaka, odbeglih od radikala, koji su se kasnije predstavljali kao „slobodnjaci“, ali su podržavali vladajuću koaliciju kadgod je bilo potrebno, a na kraju su se „udomili“ u Novoj socijaldemokratiji Srbije.
Prvi put stranke pre izbora nude kandidate za gradonačelnike (što nije samo ovdašnji izum) kao nosioce izbornih lista, iako se predsednici opština i gradonačelnici ne biraju neposredno, već glasovima odbornika. Njihovi programi su veoma slični i u izbornim kampanjama pojavljuju se već dvadesetak godina, a tiču se završetka gasifikacije, rekonstrukcije aerodroma Ponikve, osnivanja univerziteta, privlačenja stranih investicija, unapređenja komunalne infrastrukture, poboljšanja rada lokalne samouprave i javnog sektora, izgradnje zatvorenog bazena…
Osim SNS, čiji čelnici poručuju da će dobiti „i do 35 odsto glasova, da za DS niko neće glasati, da URS može da računa na oko osam, a svi ostali od pet do sedam odsto glasova Užičana“, ostale stranke tvrde da nisu istraživale svoje rejtinge ili možda od javnosti skrivaju rezultate, što može da bude još jedna potvrda da će morati u postizborne saveze, kako bi namakli većinu u Skupštini grada koja broji 67 odbornika.
Jovan Marković (DS)
Aktuelni gradonačelnik i predsednik Gradskog odbora DS, ponovo se kandiduje kako bi završio započetih „40 velikih projekata“ iz ovog mandata, koji je, kako često kaže, obeležila „velika ekonomska kriza“. Zbog izleta žena iz sela Zlakuse u Sarajevo, o trošku budžeta, opozicija nije uspela da ga smeni, a on nije uspeo da označi krivce za veliku poplavu u gradu pre tri godine. Rođen je 1972. u Užicu, profesor je fizičke kulture, a prošle godine završio je master studije na Učiteljskom fakultetu u Užicu. Bio je direktor Dečjeg vrtića. Oženjen, dvoje dece.
Branislav Mitrović (URS)
Rođen u Užicu 1966, profesor informatike, radio u JP Železnice Srbije. Bio opštinski menadžer od 2005. do 2006, naredne godine imenovan za načelnika Zlatiborskog okruga, ali je tu funkciju od 2008. zamenio poslaničkim mestom u republičkom parlamentu. Predsednik odbora URS, nakon nedavnog razdruživanja sa DS počeo je da kritikuje aktuelnu lokalnu vlasti, apstrahujući činjenicu da je i njegova stranka bila deo vladajuće koalicije. Mnogo pre nego što su izbori raspisani, kandidovao se za gradonačelnika. Oženjen, jedno dete.
Tihomir Petković (DSS)
Rođen 1958. u Užicu, diplomirani ekonomista, bio rukovodilac u TP Gradina, a do 2006. direktor Jugopetrola. Predsednik odbora DSS i odbornik u Skupštini grada. Pod sloganom „Novo lice za Užice“ bio predsednik opštine od 2006. do 2008. godine. Za vreme njegovog mandata, 2007, u Užicu je uvedena prinudna uprava. I pored toga tvrdi da je za vreme vlasti DSS u grad stiglo 28 miliona evra za razne projekte. Bio je sportista, osvajač Mon Blana i pripadnik 63. padobranske brigade JNA. Radi u Jugopetrolu. Oženjen, dvoje dece.
Neđo Jovanović (SPS)
Advokat, karatista, međunarodni karate sudija. Rođen 1962. u Prijepolju. Član SPS od 1995. U vreme 1996-97, kada tadašnja vlast nije priznavala rezultate lokalnih izbora, bio član Opštinske izborne komisije. Ističe da veliki projekti, koji se realizuju u gradu, potiču iz devedesetih. Oženjen, otac dvoje dece.
Saša Milošević (SNS)
Rođen 1973. u Užicu, diplomirani ekonomista, šef kontrole u Elektrodistribuciji Užice. Bio je član PSS Bogoljuba Karića, a u SNS je od osnivanja 2008. Predsednik užičkih naprednjaka, čiji je cilj da „Užice doživi investicioni bum“ i da osnuju berzu hrane za rusko tržište, koja bi do Moskve letela s aerodrom Ponikve. Oženjen, troje dece.
Radovan Cicvarić (Preokret)
Rođen 1974. u Užicu, gde je 1999. diplomirao na Učiteljskom fakultetu, a godinu kasnije u Novom Sadu završio master studije o pravima deteta. Član odbora LDP i Gradskog veća Užica zadužen za socijalnu zaštitu. Dugogodišnji aktivista u nevladinom sektoru, direktor Užičkog centra za prava deteta. Oženjen, dvoje dece.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
