Svetlost dana nedavno je ugledala nova knjiga našeg zavičajnog pisca Dika Pejatovića pod nazivom „Starovlašani u Banatu“, koja je publikovana u izdanju beogradskog „Megrafa“.
Autor je ovo književno ostvarenje posvetio svim kolonistima iz zlatarskog kraja u banatsku ravnicu, kao i partizanskim borcima koji su učestvovali u borbi protiv fašizma tokom Drugog svetskog rata.
– U knjizi se radi o seobi ljudi iz Starog Vlaha u Vojvodinu. Bila je to teška odluka da napuste svoja vekovna ognjišta, kuće, njive i livade, staze i bogaze, parče neba i grobove predaka i krenu u obećano, ali za njih nešto nepoznato. Krenuli su jer su verovali novoj državi. Koristeći bogatu arhivsku građu, autor je pronikao u karakterne osobine Starovlašana i utemeljio sve svoje tvrdnje i zaključke. Ova knjiga Dika Pejatovića ima stručnu, informativnu i naučnu vrednost. Sa njom je autor pomerio naša saznanja u prošlost, u period i vreme Drugog svetskog rata, napisao je u recenziji profesor dr Žarko Krupež.
Knjiga je napisana jasnim i stilski pravilnim književnim jezikom. Obogaćena je ilustracijama i odabranim dokumentima, a prema oceni kritike, odlikuje se autentičnošću događaja. Delo, između ostalog, sadrži i brojne podatke o masovnom iseljavanju sa ovih prostora, ne samo usled ratova i buna i turskog zuluma, već nemaštine i siromaštva. U periodu između 1878 do 1912. godine, navodi autor u knjizi, iselilo se oko 60 hiljada lica, a samo iz tadašnjeg novovaroškog sreza 135 porodica i 495 pojedinaca. U taj prostor je od 1909. do 1912. iz Bosne i Hercegovine useljeno 450 porodica muslimana i muhadžera, od kojih 298 u dolinu Lima. Tako je još tada stvorena podloga za današnju etničku strukturu stanovništva Sandžaka.
– Na osnovu prikupljenih podataka, sećanja još živih kolonista i svog pamćenja, pokušao sam dočarati dileme ljudi koji su doneli odluku da napuste svoj zavičaj, čemu su se nadali, od čega su strahovali, kako su se opraštali od rođaka, komšija i prijatelja, kako je većina njih zamišljala i doživela prvo životno putovanje izvan rodnog mesta, kako su konačno doživeli prvi kontakt sa banatskom ravnicom i tamošnjim ljudima, kaže Diko Pejatović, koji u svojoj novoj knjizi ističe da je prilagođavanje kolonista u novu, sasvim različitu sredinu, teklo teško i usporeno. Na to su uticale ogromne razlike u mentalitetu, kulturi, načinu života brđana i panonaca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
