Štićenici Doma nakon izlaska teško žive bez posla

– Štićenici u Domu mogu da ostanu do punoletstva ili šest meseci nakon završetka škole, ali se trudimo da im boravak produžimo dok se ne steknu minimalni uslovi za samostalan život. Na žalost, mnogi se ne snađu – rekla je Arsić.

Onima koji izađu iz Doma najviše znači da nađu posao, pojedine opštine štićenicima određeno vreme posle osamostaljenja isplaćuju određenu naknadu, a kako je Arsić ocenila trebalo bi da to pitanje bude sistemski rešeno.

– U Kruševcu su se pre pet godina potpisivanjem protokola javna preduzeća i ustanove obavezala da prime po jedno dete koje napušta Dom, a koliko znam, to primenjuju samo Vodovod i Sportski centar – rekla je Arsić.

Ona je navela da je štićenik Doma koji ima status izbeglice, nakon izlaska iz ustanove otišao u Knjaževac, ali se vratio u Kruševac i zimus spavao u ulazima zgrada i podrumima, jer nije imao drugi smeštaj, dok su mu deca iz doma donosila hranu.

– Nedavno smo štićenika koji je napustio Dom pre tri godine našli kako spava u kontejneru nedaleko od Doma. Ima brata i sestru, iz okoline Kraljeva su, ali nisu imali gde da se vrate – ispričala je Arsić.

Bivši štićenici kruševačkog Doma za decu bez roditelja Aleksandar Poljčić (20) i Josif Vučković (23) rekli su da im je na putu ka samostalnom životu najveći problem to što nemaju posao. Poljčić, Vučković i Vlada Jović (20) četiri meseca žive samostalno u stanu koji je opremljen u programu „Gnezdo“ Lokalnog plana za decu, a oni su prvi štićenici kruševačkog Doma za decu Jefimija koji je uveo pripremu za osamostaljivanje. U tom programu troškovi komunalija i struje plaćaju se godinu dana iz budžeta Grada, a bivšim štićenicima toliko je na raspolaganju i stan u kome trenutno žive. Poljčić koji je po struci električar za grejne i rashladne uređaje rekao je da je bezuspešno pokušavao da nađe posao u više firmi.

– Povremeno radim na građevini za dnevnicu od 1.000 dinara. Od Centra za socijalni rad mesečno dobijam od 3.000 do 5.000 dinara. Ne živimo lagodno, ali uspevamo da preživimo – ispričao je Aleksandar.

On je kruševački Dom Jefimija došao sa 3,5 godine, kada je sa majkom izbegao iz Sarajeva. Ona živi u Domu penzionera u Brusu, a Aleksandar se nadao da će njih dvoje kao izbeglice dobiti stan u nedavno useljenoj zgradi za socijalno stanovanje, ali se to nije desilo. Josif Vučković jedini od trojice učesnika u programu pripreme za samostalan život ima posao, odnosno uči za mehaničara u privatnoj firmi i mesečno zarađuje 11.000 dinara.