Štimac u Danasovom podkastu: Prvi brat države počeo da regrutuje ljude i po popravnim domovima i po zatvorima

Štimac kaže da mu jako teško pada što ne može da bude na ulici sa svojim građanima.

„Pada mi teško zato što je to što je meni izrečeno neustavno, lažno i fingirano sa svih mogućih strana. Onaj koji je sve to pokrenuo je na Andrićevom vencu broj 1. On je taj dan započeo sa svim targetiranjima od strane Informera i onda je dovelo do toga da mi je tužiteljka Danijela Jokanović rekla da će ona tražiti 30 dana pritvora, šta god rekao, a Nenad Stefanović je bio taj koji je insistirao na tome. Sa druge strane, ja imam pravo da sedim u kafićima, pored skupova. Ne mogu da priđem, ali mogu da sedem negde, da, recimo, pijem kafu, da se pozdravim sa ljudima“, kaže Štimac.

On je dodao da će žalbe na odluku da mu se zabrani prisustvo javnim skupovima podneti svim nadležnim institucijama – od Ustavnog suda do Strazbura, jer smatra da mu je mesto na ulici, uz svoj narod i studente, a da će se do tada boriti tako što će biti aktivan na mrežama i u medijima.

Štimac je komentarisao i samo hapšenje, kada ga je nekoliko policajaca oborilo na asfalt, iako nije pružao nikakav otpor niti je pokušao da beži.

„Razočaran sam što su me hapsili kao najvećeg kriminalca. To mi je teško palo jer sam ipak uradio i dao nešto ovoj zemlji u svakom trenutku u kojem sam mogao. Meni je to hapšenje bilo i smešno, jer sam se tokom karijere ‘borio’ protiv igrača koji imaju po 120–130 kila. Reagovao sam tako što sam se sam spustio na kolena, jer sam se uplašio zbog nekih gospođa koje su tu bile oko nas, da njih ne poguraju. Onda su me gurnuli, udario sam malo glavu i najgore mi je što su mi stavili koleno na vrat i za to će svi da odgovaraju, svi do jednog koji su mene hapsili“, kaže Štimac.

Za Ćacilend, ispred koga je više puta bio, kaže da je to poslednja odbrana Aleksandra Vučića.

„Verujem da će na dan izbora taj prostor napuniti sa oko 10.000 ljudi, pošto on više i nema. Posle svega što se izdešavalo u Mionici, Sečnju i Negotinu, Vučić zna da na republičkim izborima nema apsolutno nikakvu šansu, jer smo videli da je tamo poslao sve živo što ima, i kuso i repato, sa svih mogućih strana“, navodi on.

Kaže da ga je najviše razočaralo, ali ne i iznenadilo, to što je policija štitila kriminalce koji su tamo tukli ljude i pokušavali da kradu glasove.

„Moram da naglasim, nova informacija koju smo dobili je da je prvi brat države počeo da regrutuje ljude i po popravnim domovima i po zatvorima. Sve to podseća na Treći rajh i na Adolfa Hitlera. Vučić se koristi gebelsovskom propagandom – sve što oni rade i sve što su oni ikada radili, to govore za druge ljude koji su njihovi politički protivnici, a svi znamo kako se to završava – tako što će svi da završe na sudu i iza rešetaka. I nadam se da Aleksandar Vučić neće morati da ide ni u jedan drugi međunarodni sud, nego da će da odgovara ovde, ispred naroda koji je izdao, uništavao i krao godinama“, kaže Štimac.

On se u podkastu osvrnuo i na trenutne pritiske koje trpi TOK zbog slučaja „Generalštab“ i sumnjičenja ministra kulture Nikole Selakovića da je učestvovao u nezakonitom oduzimanju statusa kulturnog dobra zgradi Generalštaba.

„Apsolutno im treba pružiti podršku. Mi smo tu videli da zapravo ljudi koji su saradnici tužioca Mladena Nenadića, gospodin Bajić i Isailović, ceo taj slučaj i guraju. Čestitam im na hrabrosti i te ljude, ali i ostale časne tužioce i sudije treba podržati, jer to su neki obrisi budućeg tužilaštva i sudstva“, navodi bivši košarkaš.

Štimac je objasnio zašto se odlučio da javno istupi protiv ove vlasti i podrži studente.

„Mogao sam da se spakujem i da odem gde god sam hteo, da biram, da zažmurim, na globusu odaberem državu i odem da živim tamo. Ali nisam to uradio zato što ja osećam tu pripadnost ovoj mojoj Srbiji, koju volim više od svega, kakva god da je trenutno, meni je najlepša na svetu i mislim da će sa boljim ljudima biti još lepša. Ali ova Srbija je razvaljena od strane izdajnika i ljudi koji samo gledaju svoj džep i ja ne mogu da odem i da ostavim svoju zemlju koja pati. Imam taj neki osećaj pripadnosti ovde“, kaže Štimac.

Osvrnuo se i na svoje kolege sportiste, kojih je malo koji podržavaju studente ili izlaze na proteste. On kaže da ih je prvih meseci protesta branio, ali je odlučio da to više ne radi.

„U jednom trenutku sam na Sport klubu rekao: ‘Drugari, dosta je’. Znate kako, vi primate svi po 100, 200, 300 hiljada evra mesečno i ćutite, a tamo ljudi koji rade za osamdeset hiljada dinara bivaju gurnuti u stranu. Ne ide više, morate da istupite i da date podršku. Posle mog hapšenja dosta njih me je razočaralo i rekao sam da sam sa nekim ljudima završio. Savez me je razočarao isto jako, ništa nisu rekli. U svemu tome se vidi ko je zapravo tu najhrabriji. Bili su hrabri ljudi za koje se ne bi očekivalo. Branko Lazić me je odmah podržao, ženska fudbalska reprezentacija, puno drugih ljudi. Duško Vujošević, veliki rival, ali čovek koga ja jako poštujem. Ipak, to je poprilično malo naspram toga koliko ja ljudi znam. Ja sam razočaran i rekao sam im da od mene nikada ne očekuju ništa. Uvek ću da ih ispoštujem, da se pozdravim, ali ja sam sa tim ljudima završio dokle god neko ne bude istupio javno, e onda možemo opet da razgovaramo“, kaže naš sagovornik.

Naglasio je i koliko mu Crvena zvezda, u kojoj je ponikao i dugo igrao, i reprezentacija Srbije znače.

„Živeo sa Zvezdom, umreću sa dresom Zvezde i reprezentacije na sebi. Vrlo jednostavna stvar. To mora da se zna. Jednog dana, kada bude došao taj kraj, želim sa svojom porodicom da odem i da pogledam utakmicu Zvezde i reprezentacije i da me zaviju u ta dva dresa. To je nešto što ja želim kada bude došao moj kraj. Ja za moju državu i Zvezdu dajem sve, kao što sam i do sada dao“, rekao je Štimac.

Iako sebe u ideološkom smislu svrstava u građansku desnicu, on smatra da su u ovom trenutku ideološke razlike apsolutno nebitne.

„Apsolutno mi nije bitno ko se kako izjašnjava. Bio sam pored levičara, razgovarao sa njima, proveo sam više vremena sa levičarima na protestima za ovih 13 meseci nego sa nekim ljudima koji su orijentisani desno. Recimo, neko ko je meni promenio malo pogled na Evropu je gospođa Irena Joveva, koja je maksimalno dala podršku nama. Sa druge strane, reakcije Marte Kos i Ursule fon der Lajen su kao kisela voda. Ali opet, kada na kraju dana pogledaš, jedino ko je nama stvarno dao podršku je Evropa. Nije ni Rusija ni bilo ko drugi“, kaže Štimac.

Naredne izbore vidi kao referendumske.

„To nam je to referendumsko pitanje, da li ćemo, kad budu došli ti izbori, odlučiti da se nastavi sa urušavanjem države sa Vučićem na čelu i da li će država da probije još koje dno koje je već probila, ili ćemo da idemo napred i podržimo studentski pokret“, navodi on.

Celu epizodu možete da pogledate u videu ispod