U višim sudovima u Novom Pazaru i Užicu stopirano je čak 284 sudska procesa, jer nemaju prevodioca sa srpskog na bosanski jezik. Ministarstvo pravde je zbog toga objavilo oglas za postavljanje stalnih sudskih prevodilaca za bosanski jezik, i to dva dana pred dolazak komiteta eksperata Saveta Evrope za primenu Evropske povelje o regionalnim jezicima i jezicima manjina.
– Dok pripadnici bošnjačke nacionalne manjine pozdravljaju odluku Ministarstva pravde da ova dva suda napokon dobiju tumače, lingvisti smatraju da sudski procesi nisu stopirani zbog nerazumevanja, „jer je reč o istom jeziku“.
U Ministarstvu pravde su objasnili da je mnoštvo sudskih predmeta zastarelo ili na ivici zastarevanja, upravo zbog nedostatka tumača za bosanski jezik. Najveći broj tih predmeta je u sudovima u Novom Pazaru i Prijepolju, gde se suđenja godinama odlažu i do zastarevanja.
Poznati lingvista i akademik Ivan Klajn kaže za Danas da je u pitanju pravni apsurd, jer su srpski i bosanski jezik gotovo isti.
– To je besmislica i čista formalnost. Držim se pravila koje je lingvistkinja Snježana Kordić objavila u svojoj knjizi „Jezik i nacionalizam“ – da se može govoriti o istom jeziku ako je međusobna razumljivost bar 70 odsto reči. A između srpskog i bosanskog razumljivost je 95 i više odsto – naglašava Klajn. On smatra da sa lingvističke strane opravdanja za tumača nema.
Sa druge strane, potpredsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Esad Džudžo kaže za Danas da Ministarstvo pravde ima zakonsku obavezu da obezbedi prevodioce za jezike manjina, uključujući i bosanski.
– Bošnjačko nacionalno veće je inicijativu za postavljanje sudskih tumača za bosanski jezik pokrenulo još pre deset godina, u vreme ratifikacije Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima. Svim ministrima pravde do sada smo slali inicijative za prevodioce na osnovu iskazanih potreba viših sudova u Novom Pazaru i Prijepolju, sada Užicu. Oni su bili u obavezi da raspišu konkurs za sudske tumače, međutim, dosad to nisu učinili – kaže Džudžo za Danas. On dodaje da je konkurs Ministarstva pravde dobar potez i za državu i za pripadnike bošnjačke nacionalne manjine.
U Srbiji, inače, postoji samo jedan licencirani sudski prevodilac za bosanski jezik, koji živi u Novom Sadu. Reč je profesoru Miloradu Bejatoviću, kome je, na zahtev Višeg suda u Zrenjaninu, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice Vojvodine pre tri godine dodelilo licencu.
Esad Džudžo naglašava da je Ministarstvo pravde bilo dužno da, u skladu sa potrebama, obezbedi dovoljan broj prevodioca. On je ministru pravde Nikoli Selakoviću ranije preporučivao da to budu prevodioci koji su prevodili udžbenike iz opšteobrazovnih predmeta za nastavu na bosanskom jeziku, a kojima je Bošnjačko nacionalno veće, u skladu sa zakonom, izdalo licence.
Viši sudovi u Novom Pazaru i Užicu će, inače, dobiti po tri sudska tumača za bosanski jezik. Jedini licencirani sudski prevodilac u Srbiji za bosanski Milorad Bejatović objasnio je da prema Evropskoj povelji o regionalnim i manjinskim jezicima, sudija mora da proceni da li stranka tražeći tumača namerno odugovlači kako bi postupak zastareo.
Antrfile: Inicijative
Sem bošnjačke nacionalne manjine, nedovoljan broj sudskih prevodilaca ima i albanska, češka i bugarska nacionalna manjina u Srbiji. One su Ministarstvu pravde takođe poslale inicijativu za imenovanje tumača i sada čekaju odgovor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
