Uprkos nastojanju da zaustave protekcionizam u EU, lideri evropskog bloka su na vanrednom samitu održanom proteklog vikenda u Briselu ostali duboko podeljeni u tome na koji način odgovoriti na finansijsku krizu koja je zahvatila Evropu, smatraju britanski analitičari.
List Gardijan u prvi plan stavlja izjavu mađarskog premijera Ferenca Đurčanja da je EU suočena sa opasnošću od stvaranja nove „gvozdene zavese“, ali ovog puta između njenih bogatih i siromašnih članica.
Đurčanj je upozorio da bi milioni građana istočne Evrope mogli da pohrle na bogatiji Zapad u potrazi za poslom ako pomoćizostane. List naglašava da francuski predsednik Nikola Sarkozi nije odustao od ranije kritikovanih mera za spas francuske automobilske industrije, ujedno oštro napadajući način na koji je britanska vlada ogromnim sredstvima spasavala svoje banke.
Štaviše, nemačka kancelarka Angela Merkel nije prihvatila ideju o bržem ulasku članica u evrozonu, kao načinu za spas od krize. Analitičari ističu da je samit obeležilo odbijanje EU da pruži pomoćugroženim istočnoevropskim članicama. „Iako je okončan jedinstvenim stavom učesnika da je očuvanje zajedničkog tržišta jedan od načina za izlazak iz krize, samit je pokazao da nacionalni prioriteti ipak odnose prevagu, a to u opasnost dovodi ključna evropska dostignuća u protekle tri decenije – jedinstveno tržište, jedinstvenu valutu i ujedinjenje kontinenta nakon pada Berlinskog zida“, ocenjuje Gardijan.
Britanski analitičari takođe smatraju da postoji mogućnost da će multinacionalne kompanije u želji da dožive oporavak, uštede sredstva i povećaju profit, prebaciti proizvodnju u države kao što su Poljska, Slovačka i Bugarska. Ipak, oni naglašavaju da neće biti lako sprovesti u delo tu opciju, budući da su poreski obveznici u bogatijim državama zapadne Evrope i SAD izdvojili značajna sredstva za spas „potpuno beskorisnih bankara“, i da ne očekuju da im to bude vraćeno tako što će njihova radna mesta biti „izvezena“ u inostranstvo. „Početkom devedesetih godina dvadesetog veka Rusija i njeni bivši sateliti bili su laboratorijski miševi za eksperiment ekspresnog uvođenja kapitalizma. Sada će na istom terenu biti testirano koliko su bogate zemlje istinski privržene borbi protiv protekcionizma“, piše Gardijan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
