Deo zaposlenih u Tekstilnom kombinatu Raška, okupljenih oko Sindikata „Nezavisnost“, nedelju dana štrajkuje zahtevajući smenu celokupnog rukovodstva i isplatu zaostalih zarada. Fatima Totić, predsednica sindikata „Nezavisnost“ u ovom nekada najvećem novopazarskom preduzeću, tvrdi da se zaposlenima duguje od 18 do 26 zarada, „iz 2006, 2007, 2008. i cela 2009. godina“ i da su poslednju platu dobili za januar ove godine „po 12.800 dinara uz tvrdnju da su nam plaćeni doprinosi“. Štrajk je počelo petnaestak zaposlenih, ali su im se narednih dana priključili i bivši radnici i sada ih je svakodnevno po stotinak u upravnoj zgradi, u koju ne dozvoljavaju ulazak rukovodstvu preduzeća. Na svoja radna mesta nisu mogli ni članovi Saveza samostalnih sindikata, koji podržavaju generalnog direktora Mersudina Čuljevića. U pogonima TK u Novom Pazaru sada je zaposleno 65 radnika.
– Rasporedili smo se i dežuramo u tri smene po osam sati. Direktoru smo oduzeli službeni automobil, jer mislimo da se u njemu nalazi važna dokumentacija. Mi ne osporavamo pravo na privatizaciju, ali tražimo da nas u privatizaciju odvede neko novo rukovodstvo. Do ispunjenja zahteva ostajemo ovde, ističe Totićeva koja zamera sadašnjem rukovodstvu da „vraća imovinu bivšim vlasnicima pre nego što je donet zakon, kao što je slučaj sa nekom porodicom Mijailović kojoj je vraćeno 45 ari, jer je direktor na Vrhovni sud poslao advokata bez punomoćja iako je za to imao rok od petnaest dana. Na taj način smo izgubili najmanje 90 hiljada evra“. Predsednica sindikata „Nezavisnost“ tvrdi da su uslovljeni da „do 2. aprila uzmu socijalni program, za koji su se prijavila 52 radnika“.
Direktor Čuljević ne spori da se zaposlenima duguju zarade, ali ne onoliko koliko tvrdi predsednica sindikalne organizacije „Nezavisnost“.
– Za privatizaciju je sve spremno i kada smo taj posao doveli do kraja događa se štrajk. Motivi mi nisu jasni i vode ga ljudi koji su van radnog odnosa. Ceo posao oko privatizacije vodi Agencija za privatizaciju i uskoro treba da bude zakazana aukcijska prodaja. Postoji dug od 22 miliona dinara prema onima koji rade, ali se dugovanja protežu i iz 1992. godine. Država nam je otpisala sva dugovanja prema njoj i od prodaje namiriće se komercijalni poverioci, objašnjava generalni direktor TK Raška. Čuljević tvrdi da mu službeni automobil nije oduzet „nalazi se u krugu fabrike, na mestu gde ga uvek parkiramo“.
Posle mnogo kontradiktornih informacija o sudbini nekadašnjeg tekstilnog giganta, koje su se kretale od podržavljenja do stečaja, u septembru prošle godine novopazarska gradska uprava, Ministarstvo regionalnog razvoja i ekonomije i Agencija za privatizaciju su se dogovorili da počne rešavanje ovog problema. Za 65 zaposlenih, koliko ih je ostalo od skoro četiri hiljade, rečeno je da će moći da biraju da ostanu da rade kod novih poslodavaca ili da odu uz socijalni program. Najvažniji zadatak bilo je finansijsko i katastarsko sređivanje, nakon čega bi se ušlo u proces restruktuiranja. Direktor Tekstilnog kombinata najavio je da će na javnoj licitaciji biti 40 parcela koje je napravio Zavod za urbanizam u saradnji sa Agencijom za privatizaciju. Na jednoj od tih parcela nalazi se Internacionalni univerzitet čiji je predsednik glavni muftija IZ u Srbiji Muamer Zukorlić. Mišela Nikolić, pomoćnica ministra za regionalni razvoj i ekonomiju, rekla je da je izrađen Predlog programa za restruktuiranje TK.
– Prodaja objekata TK Raška biće objavljena najkasnije u prvoj polovini aprila, a izbor organa upravljanja je u toku. Po imenovanju organa upravljanja biće usvojen program reststruktuiranja. Privatizacija te fabrike, ovog puta, trebalo bi da bude uspešna zbog činjenice da su u sklopu kreditne podrške privredi preko Fonda za razvoj obezbeđeni veoma povoljni krediti za devastirana područja i radno intezivne delatnosti. Zbog toga očekujemo da će investitori pronaći svoj interes i za ulaganje u TK, objasnila je Nikolićeva i podsetila da je u septembru prošle godine dogovoreno da se izvrši preparcelizacija zemljišta za svaki pojedinačni objekat u toj fabrici.
Priča sa ovog štrajka nakratko je skrenuta kada je objavljeno da je u štrajk glađu stupilo desetak invalida rada nekadašnje Fabrike Iskra metal. Oni zahtevaju da im se isplate zaostale zarade i razlike u zaradama koje im duguje Fond PIO za koje imaju pravosnažna sudska rešenja. Oni 19 godina pokušavaju da nađu rešenje za svoj problem, ali bezuspešno i sada su se odlučili da štrakom glađu isteraju pravdu.
Iskra metal je jedno od prvih preduzeća koje je privatizovano, Nepunih godinu dana kasnije, Agencija za privatizaciju raskinula je kupoprodajni ugovor sa većinskim vlasnikom koji je zaposlenima ostao dužan 21 zaradu. Fabrika sa 56 zaposlenih bila je u stečaju od 2005. do polovine decembra prošle godine kada je, posle pet neuspelih aukcija, prodata po početnoj ceni od 28,4 miliona dinara. Sadašnji vlasnik je za taj novac kupio 2.200 kvadratnih metara praznih fabričkih hala i 78 ari placa. Iz stečajne mase, po sudskim rešenjima, treba da se namire dugovanja prema zaposlenima od 23,3 miliona dinara i još 12 miliona dinara za invalide rada. Potraživanja invalida rada sada se nalaze pred Vrhovnim sudom Srbije i do okončanja sudskog postupka raspodele neće biti.
Štampali umrlice
– Ukoliko nam se ne ispune uslovi, odavde ćemo izaći samo u sanducima, kaže Halko Društinac, predsednik podružnice invalida rada u ovom preduzeću. Štrajkači su štampali i umrlice sa svojim imenima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
