Život bez nasilja je moguć: Stručnjakinje o borbi protiv nasilja nad ženama

Prema njenim rečima, godišnje se policiji prijavi oko 28000 slučajeva nasilja u porodici, a u poslednjih pet godina to je uglavnom stabilan broj prijava.

Žene su žrtve tog nasilja u nešto više od 70 posto slučajeva, a muškarci u više od 90 odsto učinioci. U najvećem broju slučajeva reč je o partnerskom odnosu, o aktuelnim ili bivšim supruzima ili partnerima – učiniocima različitih oblika nasilja, pojašnjava sagovornica.

Podatke o tome koliko se događaja seksualnog nasilja prijavi policiji nemaju, ali je ukupni godišnji broj krivičnih prijava ovih dela iz godine u godinu sličan i izrazito mali, oko 500 prijava ukupno i za maloletne i za punoletne žrtve.

– Ovo nedvosmisleno potvrđuje nepoverenje žena da prijavljuju seksualno nasilje, čiji su učinioci gotovo isključivo muškarci, u više od 97 procenata – naglašava Ignjatović.

Psihološkinja ističe da spremnost žena da prijave bilo koji oblik nasilja zavisi od mnogo faktora, među kojima su: očekivanje žene o tome da li će nadležne institucije reagovati na odgovarajući način, kao i to da li žene imaju informacije kako da prijave nasilje, o postupcima koji slede i njihovoj efikasnost, da li postoji podrška porodice i prijatelja, od ekonomske nezavisnosti žene, od toga da li ima maloletnu decu sa učiniocem nasilja, da li živi u velikom ili malom gradu ili selu, i od niz drugih faktora povezanih sa karakteristikama učinioca nasilja, žrtve i njihovog okruženja.

– Što žene imaju manje ličnih resursa i podrške, to je teže prijaviti nasilje. Neke žene smatraju da nasilje kojem su izložene nije „dovoljno teško“ da bi se prijavilo, da nema dokaza za svakodnevno maltretiranje kojem su izložene ili misle da im stručnjaci neće verovati, u šta ih ubeđuju i nasilnici. Nekada je nasilje kojem su izložene jako opasno, tako da su u strahu da će se ostvariti pretnje ubistvom ili teškim povređivanjem ukoliko nekome kažu ili prijave nasilje – pojašnjava Ignjatović.

Sagledavajući rad naših institucija koje su zadužene da štite i da pomognu žrtvama, ona ukazuje da nije lako dati uopštenu ocenu o kvalitetu rada institucija koje nakon prijave nasilja prema ženama postupaju da pomognu žrtvi.

– U svakoj od njih ima profesionalaca sa iskustvom i dobrom obukom, koji su posvećeni svom radu, ali to nije uvek slučaj. Zbog toga je odnos prema žrtvama, dužina i kvalitet postupaka, zaštita i podrška na koje žrtve mogu da računaju, nejednako dostupan u različitim mestima u Srbiji. Za takvo stanje odgovorna je izvršna vlast, odnosno nadležna ministarstva. Nedovoljan broj profesionalaca u institucijama, veliki broj slučajeva na kojima rade, nedovoljne ili loše obuke, neodgovarajuća selekcija kadrova, loša organizacija i upravljanje resursima, nedostatak specijalizacije za ove teme, kvalitetne supervizije i nadzora – to su kaže Ignjatović samo neke od problema koji imaju posledice na rad stručnjaka i kvalitet zaštite i podrške žrtvama.

Gorjana Mirčić Čaluković, javna tužiteljka kaže za Danas da su žene u Srbiji nedovoljno upoznate sa svojim pravima i mogućnostima zaštite, iako se čini da se o nasilju mnogo priča, jer je to „atraktivna“ tema o kojoj „svi“ vole da govore, baš kao i o fudbalu i politici.

– Kao što ni o politici i fudbalu ne bi trebalo da govori „svako“, vrlo je opasno i da „laici“ i „nestručni“ to čine na ovom terenu. Tako se odmaže žrtvama, šalju se štetne poruke, koje kod njih stvaraju osećaj bespomoćnosti i očaja, te pogrešno uverenje da je „njena sudbina zla“ i da niko ne može da joj pomogne. A to nije istina! Na sve moguće načine moramo da pokušamo da žrtve osnažimo i ohrabrimo ih da prijave nasilje – ukazuje tužiteljka i dodaje da upravo nam je u tom procesu važna uloga predstavnika institucija, ali i medija da permanentno govore o pravima koje žrtve imaju, o onome šta ih očekuje kada prijave nasilje, o dostupnim uslugama podrške, da ih potpuno i adekvatno informišu, jer je život bez nasilja moguć, kaže i podvlači – Izlaz, dakle, postoji!

Potrebno je povratiti poverenje žrtava u rad institucija

Mirčić Čaluković smatra da su propisi Srbije koji regulišu oblast nasilja nad ženama dobri, međutim dodaje da je neophodno zakone primenjivati kako bi se steklo poverenje u rad institucija.

– Često ističem – nije do zakona, do ljudi je. Upravo zato je važno dosledno ih primenjivati, a tada će se povratiti i poverenje žrtava u rad institucija. To ne znači da propisi ne mogu da budu još bolji, posebno u delu koji se odnosi na potpunu implementaciju Istanbulske konvencije, na pitanje femicida, ali i na inkriminaciju pojedinih radnji koje su prisutne, a ostaju „u senci“, kakvo je i objavljivanje tuđih intimnih fotografija. Istina, u toku je proces izmena i dopuna Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, tako da ćemo videti da li će doći i do unapređenja normativnog okvira i u kojoj meri ili će on u ovoj oblasti ostati nepromenjen ili čak i umanjen u jednom delu, na šta argumentovano ukazuje deo stručne javnosti koji pomno prati ovaj proces – zaključuje javna tužiteljka.

S obzirom da mali broj žrtava prijavljuje nasilje, pitali smo tužiteljku da li je naš pravni sistem naklonjen žrtvama, u smislu da će jednom kada nasilje prijave, žrtve biti bezbedne da nastave sa normalnim životom, a ona nam ističe da to jednim delom jeste pitanje poverenja, ali svakako i drugih faktora.

– Mnoge žene ne prijavljuju nasilje zbog sramote, zbog pogrešnog uverenja da su one krive za to šta im se dešava, za šta ih opet ne možemo kriviti, jer se u društvu i medijima često i šalju takve poruke. Onda dolazi i njihov ekonomski status, izostanak podrške užeg i šireg okruženja, te strah od moguće odmazde učinioca. Upravo zato nužno je povratiti poverenje onih koje trpe nasilje i pomoći im u prevazilaženju svih ostalih faktora. To ne može jedna institucija, sama za sebe, nego sistemski koordinisano sve relevantne institucije zajedno. Iz iskustva znam da prvi korak u tome jeste da mi verujemo žrtvama, a onda će nam i one uzvratiti poverenjem – ukazuje Mirčić Čaluković.

Oko 60 posto žena doživelo neki oblik nasilja

Psihološkinja Tanja Ignjatović iznosi podatke da je u istraživanju koje je sproveo OSCE u Srbiji 2019. godine oko 60 posto žena doživelo neki oblik nasilja od 15. godine tokom svog života. Psihičko nasilje od strane partnera i seksualno uznemiravanje se navode kao najčešća iskustva žena, u oba slučaja u preko 40 procenata. Žene su tokom života bile izložene i fizičkom i seksualnom nasilju, oko 20 posto ispitanica, a proganjanje pominje oko 11 posto. Broj prijavljenih dela nasilja mnogo je manji. U istom istraživanju tek devet posto žena je reklo da je prijavilo policiji najteži oblik nasilja koji je učinio njihov sadašnji partner, dok se nasilje učinjeno od bivšeg partnera ili nepoznate osobe prijavljuje češće, ali i to tek u oko 25 posto slučajeva.

Jedan dan pažnje ne menja godinu ćutanja! MaxBet i Danas u mesecu kada se obeležava Međunarodni dan žena, 8. mart, donose niz tekstova i razgovora sa stručnjacima u cilju podizanja svesti i smanjenja broja žrtava nasilja.