„Profesorka Kleut je primer šta nas sve čeka ako ne pobedimo ovo zlo“: Student Aleksa o podršci Filozofskom fakultetu u Novom Sadu

Naime, već nekoliko dana ponovo žestoko bukti nezadovoljstvo studenata i građana. Počelo je kao protest podrške profesorki Jeleni Kleut zbog onoga što studenti smatraju nameštenim otkazom, koji je eskalirao u blokadu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na šta je dekan tog fakulteta, čiju smenu studenti zahtevaju, pozvao policiju.

Policijske snage su, kao i po prethodnom običaju, nesavesno i grubo postupile prema okupljenima na Filozofskom fakultetu, a kao posledicu toga imamo svakodnevne proteste u Novom Sadu, kao i podršku građana i studenata širom Srbije.

Zahteva se smena dekana Filozofskog fakulteta Milivoja Alanovića, kao i smena rektora Univerziteta u Novom Sadu Dejana Mandića, i, naravno, vraćanje Jelene Kleut na posao.

I dok studenti trenutno na sednici Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta u Novom Sadu traže ostavku dekana Alanovića, sa Gačićem razgovaramo o aktuelnoj situaciji i studentskoj borbi.

– Ovo što se dešava u akademskoj zajednici u prethodnih nekoliko dana, meseci i godina borba je za preživljavanje. Stvarno ne znam kako ovu sramotu drugačije da opišem, jer mi svedočimo da se svi „nepodobni režimu“ uklanjaju sa radnih mesta, sa raznoraznih pozicija, pokušavajući da se slomi bilo koji vid otpora i da se marginalizuje studentski pokret – kaže Gačić.

On pojašnjava da „nepodobni“ pripadaju delu akademske zajednice – to su ljudi koji imaju veze, direktno ili indirektno, sa studentima, koji otvoreno stoje zajedno sa studentima na ulicama, u šetnjama od grada do grada, na protestima…

– Jelena Kleut je jedna od njih, od profesora unutar akademske zajednice koji su stali uz studente. Iza sebe ima i karijeru i staž i naučna dela koja svedoče o njenom radu i doprinosu, ali očigledno nema partijsku knjižicu, nema savijenu kičmu, što je u ovim vremenima i za ovaj režim bitnije nego akademsko pokriće i akademski obraz. Profesorka Kleut je primer šta nas sve čeka ukoliko ne isteramo pravdu i ne pobedimo ovo zlo, ovu korupciju, virus koji se suštinski uvukao u kožu našeg napaćenog naroda – upozorava Gačić.

Prema njegovim rečima, solidarnost, jedinstvo i podrška građana u zajedničkoj borbi protiv nepravde potrebniji su nego ikada. To je, kaže, definitivno temelj studentskog pokreta i bez toga se ne može.

– Nismo sami naspram mašinerije koja je građena godinama i decenijama unazad. Ipak, ljude na to treba podsećati, jer je to naše najjače oružje – to da smo zajedno, solidarni u ovome, ujedinjeni. Jer, na kraju dana, ovo nije pitanje ličnih shvatanja, nisu ideološke prepirke kada ja sednem sa drugovima da pijem pivo pa pričamo da l’ smo za ovo ili za ono. Ovo je pitanje pravde, ovo je pitanje elementarne egzistencije same po sebi. Borba za pravedno društvo i demokratske institucije. Na kraju krajeva, borba za bolje sutra – kaže Gačić.

Upitan kako je doživeo dešavanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, student odgovara  – bez prevelikog uzbuđenja, kao nešto svakodnevno i normalno, jer previše dugo živimo u takvoj realnosti.

– To je prosto postala klasična i svakodnevna realnost naših života. Maltene Matriks u kom živimo već mesecima i nikome, ali apsolutno nikome nije jasno ni šta ni kako – samo je prosto tako. Sećam se kada je bio haos na ulicama Novog Sada, iako sam student Beogradskog univerziteta, živim u Novom Sadu. U avgustu, kada su izbili neredi i haos na ulicama, ujedno smo imali i ispite. Ja sam noć pred ispit bio na ulicama – bacanje petardi, vatromet, kamenice, žandarmerija u punoj opremi, one „kornjače“, pucnji u vazduh, sve živo… a sutradan izlazim na ispit kao da je sve normalno. Dakle, u ponoć na ulicama pokušavamo goloruko da se branimo i borimo za promene, a deset ili dvanaest sati kasnije na ispitu se borim za desetku. Mislim da sam tada naučio šta znači reč groteskno – to je postala naša realnost – ističe Gačić.