Foto: Studenti u blokadi Državnog univerziteta u Novom PazaruStudenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru krenuli su 16. oktobra za Novi Sad, u šetnju dugu 350 kilometara, u znak sećanja na preminule u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici 1. novembra prošle godine. Za čitaoce Danasa sa tog putovanja svakodnevno će pisati dnevnik. Prenosimo vam treći deo dnevnika.
To polaganje cveća bio je čin dužnosti, moralne i ljudske. Ako uzmemo u obzir da i onima koji se Ibarskom magistralom kreću automobilima preti opasnost, jasno je koliki stepen rizika podrazumeva pešačenje istim putem, bez zaštite i pratnje.
Danas je ruta bila posvećena maloj Merjemi Nikšić. Zato, ako neko ovo čita, pošaljite SMS 1041 na 3030, jer možda baš vaša poruka bude ta koja je može izlečiti.
Kiša nije prestajala, papuče na nogama jedne koleginice natopljene su vodom, prsti joj se lede, ali ona ne odustaje. U njenom pogledu ima više snage nego u svakoj rečenici koju bismo ikad mogli napisati. Svaki korak po mokrom putu pretvarao se u mali čin prkosa, u ličnu revoluciju protiv granica koje nam telo postavlja. Ne možemo a da ne primetimo u svemu ovome ogledalo društva, da ljudi, kad se spoje u ideji, postaju otporniji nego ikada.
A prolaznici… pa, neki su se bojali da nas pozdrave, neki su klimnuli glavom, ali većina nas je zdušno pozdravljala, neki su čak izašli iz svojih automobila da nas zagrle.
Na kraju dana, u Bogutovcu, do kojeg su nas odvezli meštani koji su nas dočekali u maglici, čekao nas je topli obrok spremljen na halal način. Koleginica tvrdi da je to najlepša piletina koju je probala. Sada se postavlja pitanje, da li je bila toliko ukusna ili smo stvarno bili isuviše gladni? Dogovorili smo se da, kada sve prođe, dođemo opet i uverimo se.
Ali najlepši deo večeri bio je dolazak glumca Gagija, simbola otpora, čoveka koji zna šta znači boriti se. Njegov osmeh, prost, ljudski, rekao je više od bilo kakvog govora. I odmah za njim, Marčelo. Videti ga ponovo posle onog dana, 12. aprila, na našem protestu “Sloboda vlada čaršijom”, izazvalo je u nama čudan osećaj, kao da smo prešli put pun trnja i opstali do dana današnjeg. Marčelo je pomogao da prenesemo stvari, a u tom gestu bilo je više solidarnosti nego u mnogim političkim govorima.
Noćas, pre nego što zaspimo, svi mislimo isto, da je put dug, ali cilj blizu. Da umor nije prepreka, već dokaz da živimo ono što govorimo. Sutra nas čeka Kraljevo, novi grad, novi koraci, ali ista ideja: da pravda nije apstraktna reč iz knjige, nego nešto što moraš hodati, korak po korak, i preživeti da bi je razumeo.
Vidimo se u Novom Sadu!
Autori su studenti DUNP
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
