Studenti probudili Srbiju, pomirili region, na korak do Nobela

Nominacija za Nobelovu nagradu došla je 31. januara, kada je više stotina studenata pešačilo do Novog Sada, kako bi stigli na protest u ovom gradu 1. februara, tri meseca od pada nadstrešnice.

Profesorka Biološkog fakulteta i članica predsedništva Demokratske stranke Biljana Stojković kaže da bi najlepša vest u ovim danima bila dodela Nobelove nagrade studentima.

„Ne samo da bi se na taj način uputila ogromna podrška studentskom buntu, već bi to bio znak da su težnje mladih u Srbiji prepoznate u celom svetu. Već svedočimo širenju pobune generacije Z iz Srbije svuda po Evropi, pa i šire. Nagrađivanje naših studenata nosilo bi suštinsku poruku da čitava planeta, nekakvi značajni mislioci i globalni opinion mejkeri, razumeju trenutak u kom se nalazimo“, ukazuje Stojković.

Profesorka ocenjuje da su pokrenuti ratovi, užasna segregacija svih društava na malobrojne bogate i ogromnu većinu siromašnih, eksploatacija radnika, neverovatna korupcija, umiranje demokratskih i civilizacijskih vrednosti, efekti vladanja generacija političara koji su odlazeći.

„Iz jedne male Srbije dolazi pobuna protiv svega toga, iako je oličena u direktnoj borbi protiv samo jednog malecnog i patetičnog autokrate. Ukoliko naši studenti dobiju Nobelovu nagradu, za mene će to biti znak da se čitava planeta nalazi na dobrom putu da konačno osvesti stranputicu kojom smo krenuli, a da su mladi ta snaga koja želi da preokrene trendove i zaustavi globalno srljanje u propast“, naglašava Stojković.

Dodaje da studenti vraćaju emociju solidarnosti u svetske tokove, a da je to upravo vrednost koju su svetski moćnici, a za njima i mali diktatori, temeljno i uporno uništavali decenijama unazad.

„Nobelova nagrada za mir srpskim studentima demonstrirala bi osvešćivanje poraza koji živimo kao civilizacija, kao i spremnost da se konačno podrže pokreti koji se rađaju među novim generacijama sa ciljem da se vratimo humanizmu i brizi o ljudima“, poručuje Stojković.

Đorđe Miketić iz inicijative „Beograd ostaje“ navodi da danas, kada čitav svet klizi u autoritarizam, ratove i kolonijalizam, Nobelova nagrada za mir posebno dobija na značaju.

„Ovo najprestižnije svetsko priznanje za mirotvorce zaslužuju ljudi koji menjaju svet nabolje i inspirišu čitava društva da se pokrenu. Mi u Srbiji nemamo dilemu – studentski pokret zaslužuje ovo priznanje – zbog ljubavi kojom su preplavili ulice i nenaslinih protesta i marševa koji su nas sve pokrenuli“, naglašava Miketić.

Smatra da je dovoljno otići u Novi Pazar, prošetati gradom i videti kako divno izgleda Srbija budućnosti, koja je odlučila da ukine podele i segregaciju.

„Takođe, eho ove studentske borbe za bolji svet odjeknuo je široko, prelio se na region i čitavu Evropu. Poslednjih dana vidimo i daleke ćoškove sveta koji ustaju. Svi oni koji mahom pominju studentski pokret iz Srbije kao uzor. Držimo pesnice, za nagradu kao i za dalju borbu“, zaključuje Miketić.

Zašto su studenti zaslužili Nobelovu nagradu za mir?

Od početka decembra traju studentski protesti, koji su mobilisali značajan broj građana Srbije u borbi za demokratiju, vladavinu prava i krivičnu, političku i moralnu odgovornost za pad nadstrešnice koja je ubila 16 ljudi.

Pored brojnih i masovnih protesta, najveći poduhvat studenata u blokadi, kako fizički tako i psihički, bile su kilometarske šetnje od grada do grada.

Prvo su studenti iz Beograda krenuli peške za Novi Sad, a dve nedelje kasnije su iz Beograda krenuli za Kragujevac, kako bi peške stigli na protest „Sretnimo se na Sretenje“, održan u tom gradu 15. februara.

Dve nedelje nakon toga, studenti su iz gotovo svih delova Srbije krenuli peške za Niš. Kolona se kretala iz Kragujevca, Čačka, Užica, Kraljeva, da bi se dva dana pred protest svi spojili u Kruševcu, odakle su im se pridružilo još više ljudi. Do Niša su peške krenuli i studenti iz Bora, koji su prepešačili značajan deo istočne Srbije.

Tokom čitavog puta ljudi su ih sa suzama dočekivali, kao oslobodice. Ogromna energija i nada u promene, u bolje sutra, budila se u svakom zaseoku kojim su studenti koračali.

U Nišu je najavljen protest u Beogradu, 15. mart, koji je postao najveći protest u modernoj istoriji Srbije. Masivnost 15. marta je bila očekivana upravo zbog studenata pešaka; gotovo iz svakog grada u Srbiji – Kragujevca, Kraljeva, Užica, Čačka, Valjeva, Šapca, Novog Sada i mnogih drugih – kolone studenata su se slivale u Beograd 14. marta, veče pred protest.

Samog dana protesta, studenti su ponovo pokazali da ne žele nasilje, niti nasilne promene. Prvo su, zbog agresivnog ponašanja okupljenih u Pionirskom parku, lokaciju protesta premestili sa platoa ispred Skupštine na Slaviju. Kada je situacija ispred Skupštine dodatno eskalirala, redari su skinuli prsluke i poručili da je studentski protest gotov, zarad očuvanja mira i bezbednosti građana.

Nakon 15. marta organizovana je šetnja do Novog Pazara, na protest održan 12. aprila. Studenti univerziteta u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu zajedno sa studentima Državnog univeziteta u Novom Pazara, na tom protestu su pokazali jedinstvo između srpskog i bošnjačkog naroda. Vijorile su se zastave, a studenti pomenutih univerziteta su zajedno pustili belog goluba, jasno dajući do znanja da mesta za podele nema.

Pomirili su i zemlje regiona – podrška je dolazila iz Zagreba, Ljubljane, Splita, Sarajeva, Banja Luke, Podgorice. Konstantni napori aktuelnog režima da širi nacionalne podele između Srba, Hrvata, Bošnjaka i Slovenaca, gotovo da su pali u vodu. Studenti su pokazali da netrpeljivosti među narodima nema.

Kada su prepešačili celu Srbiju, biciklama su krenuli put Strazbura, kako bi glas mladih čula i cela Evropa. Isto su ponovili i kada su trčali do Brisela.

Srpski studenti su podržali i palestinski narod, LGBT zajednicu, studente iz Turske.

Tokom velikih požara u Srbiji skupljali su donacije za porodice i građane koji su ostali bez svojih domova. Nakon požara u Kočanima, studenti u blokadi su na društvenim mrežama objavili da će obezbediti smeštaj porodicama povređenih lica, koja su se u tom trenutku lečila u Beogradu.

Nisu zaboravili ni na narod na Kosovu i Metohiji; oglašavali su se na svaku nepravdu i represiju više nego predstavnici vlasti. Pored toga, Fakultet političkih nauka u blokadi je donirao nekoliko kolevki porodilištu u Pasjanu.

U trenutku neizvesnosti da li će Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici biti ugašen od strane kosovskog režima, studenti iz Beograda su zakazali protest podrške svojim kolegama za subotu u 14 časova, dan uoči lokalnih izbora na Kosovu.

Najavljena je još jedna šetnja od Beograda do Novog Sada; kolona će krenuti 30. oktobra, kako bi stigli pred protest na kojem će se obeležiti godišnjica pada nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad.

Pored studenata Srbije, nominovani za Nobelovu nagradu za mir su i predsednik SAD Donald Tramp, bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, generalni sekretar UN Antonio Gutereš, a među kandidatima je bio i papa Franja.