Foto: Danas/A. L.Lustracija i Zakon o poreklu imovine dve su stvari koje su studenti obnarodovali na svom prvom velikom okupljanju u Novom Sadu, pod nazivom „Šta znači pobeda?“, sa kojim počinju novu etapu delanja, odnosno predstavljanje svog programa širom zemlje.
Pitanje večeri, meseca, godine i decenija postavio je student Pravnog fakulteta u Novom Sadu Kosta Golubović koji je govorio je o bogaćenju funkcionera – „Odakle zemljaci?“
– Od rada nije, jer vi dana radnog staža niste imali. Prosečan čovek u Srbiji da bi stekao jedan vaš stan mora da radi ne jednu, ne dve, već preko tri decenije svog života, a da ne istroši nijedan dinar – uzviknuo je sinoć Kosta koji je pobrao najveće sipatije okupljenih na Trgu slobode odakle su studenti sinoć simbolično krenuli u ovu nikada do sada viđenu trku.
Ovako postavljene teme, odmah na početku, zapravno ne nude prostor za velike dileme. Ako ćemo razgovarati o lustraciji i poreklu imovine, jasno je da onaj ko se protivi tome, vrlo lako biće prepoznat kao saveznik naprednjaka/socijalista.
Studenti su sinoć krenuli u kampanju odakle su najjači. Sa ulice. Sa mesta sa kojeg su već pobedili režim i razvlastili predsednika koji više ne može da hoda Srbijom zapakovan kao brozani spomenik od koji se odbija svaka kritika i afera.
Ucenama i potkupljivanjima uprkos, režimska okupljanja u poslednjih godinu dana deluju dosta skromno. Sa druge strane, pozvati ljude na protest u dva navrata preko Instagram naloga, u poprilično tajanstvenoj organizaciji gde se nije znalo ni ko govori, a dva dana pred protest ni kada počinje, a napuniti centralni novosadski trg, deluje kao perspektivan kapital.
Ovim protestom čini se da smo korak bliže tome da ova 2026. godina ponudi odgovor. Bilo kakav.
Sa jedne strane imamo parapolitičku organizaciju koja je u sebe usisala i poslednjeg potkupljenog preletača, jedan (anti)sistem koji se održava jedino zahvaljujući razgranatoj korupciji do poslednjeg pregladnelog kapilara, a ispod njega je pepeo i prah državnih institucija, društenog, političkog i svakog drugog života u ovoj zemlji.
A sa druge strane su studenti, o kojima možemo pisati svežnjeve, a da ostanemo nedorečeni, ali jedno je sigurno, oni tom sistemu nisu bili blizu. I možda su baš zato imaju najbolje šanse da odstrane SNS/SPS sa državnog aparata i ovom društvu daju novu šansu. Deluje jednostavno, lepo i neverovatno. Nije zato isključeno i da je nemoguće.
Bez lustracije, stvar će biti lagano prepakovana, a zahrđala kašika seckaće polagano ovo društvo do kraja.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
