Subotička opština nema egzaktne podatke o tome koliko je izgubila zbog činjenice da od 1996. godine nema pravo vlasništva nad svojim imovinom, kada je ono preneto na republiku. Međutim, neosporno je da je mnogo izgubljeno zbog nemogućnosti da tu imovinu eksploatiše na pravi način, kaže Erika Tot Salai, načelnica Opštinske uprave.
Subotička opština nema egzaktne podatke o tome koliko je izgubila zbog činjenice da od 1996. godine nema pravo vlasništva nad svojim imovinom, kada je ono preneto na republiku. Međutim, neosporno je da je mnogo izgubljeno zbog nemogućnosti da tu imovinu eksploatiše na pravi način, kaže Erika Tot Salai, načelnica Opštinske uprave. Pre svega to se odnosi na strane investicije, jer je takav status opštine bio u stvari prepreka za ugovaranje konkretnih poslova sa stranim investitorima koji su ovih godina dolazili u Suboticu i nudili svoje ideje, projekte i novac, ali s kojima se gotovo po pravilu nije mogao dogovoriti konkretan aranžman.
– Bilo je više poslovnih ponuda iz inostranstva gde su investitori želeli da grade stambene objekte ili poslovne i šoping centre, ali se lokalna samouprava tu mogla pojaviti samo kao transfer prema republičkoj direkciji za izgradnju – da ih eventualno uputi, da da svoju saglasnost koja skoro ne vredi ništa, kako bi mogli da grade na pravno legalan način. Ali, lokalna samouprava u tom poslu nije ugovorna strana – mi ne možemo s njima pregovarati o poslovnoj sferi, o konkretnoj izgradnji jer nismo partner zbog toga što nismo vlasnici. Praktično imamo samo korisnički režim koji nam ne daje prava da ugovaramo vrstu objekta, način izgradnje, poslovnu namenu. Zahvaljujući tome izgubili smo mnogo stranih investitora koji su se ovde pojavili zbog nekih značajnih i atraktivnih objekata – kaže ona.
To je takođe gubitak i u potencijalnim radnim mestima, jer bi ti neizgrađeni poslovni objekti, šoping centri i slično mogli zaposliti izvestan broj radnika iz lokalne sredine, počev od faze njihove izgradnje.
Poslednji slučaj vezan je za zgradu bioskopa Jadran, odnosno nekadašnji Sokolski dom, za koju je bio zainteresovan strani investitor, a koji je nudio mogućnost revitalizacije, odnosno dogradnje zgrade s poslovnom namenom. Budući da je deo zdanja zaštićen kao istorijska i kulturna vrednost, taj deo bi ostao u svom sadašnjem obliku, ali je drugi deo mogao biti izgrađen u skladu s regulacionim planom. Međutim, subotička opština nije mogla ući u taj aranžman upravo zbog činjenice da nema vlasništvo nad zgradom i o tome je u stvari odlučivala Republika.
– Pokušavali smo da poslužimo kao most ka Republičkoj direkciji, ali se na kraju ništa nije uradilo. Ona je u takvim slučajevima praktično jedini direktan partner u pregovorima, ali je problem što ona kao centralni državni organ ne može dovoljno osećati probleme i potrebe lokalnih sredina – šta je bitno za njih, gde su njihove poslovne mogućnosti, želje i potrebe. Prosto, ona na neki način gleda birokratski na taj problem i rezultat svega toga je da posao nije ni dogovoren – kaže Erika Tot Salai.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
