Sudijska pištaljka u Evropi je kao „hirurški skalpel“ u medicini

Mažić je imao samo pet godina kada je, 1978, u Argentini njegov vojvođanski komšija Dušan Maksimović sudio elitne mečeve na planetarnom prvenstvu. Posle njega to je pošlo za rukom još samo Zoranu Petroviću i to u dva navrata – 1986. i 1990. godine. Od tada Srbija, skoro četvrt veka, nije imala sudijski autoritet koji bi se nametnuo čelnicima UEFA i FIFA i uglavnom smo imali epizodiste.

A onda se strpljenjem, znanjem, autoritetom i nekom vrstom „skromne harizmatičnosti“ na evropskoj sceni pojavio Vrbašanin Milorad Mažić (41). Karijeru sudije počeo je nakon što je prestao da se amaterski bavi fudbalom zbog povrede kolena. Brzo je napredovao i u domaćem prvenstvu bez velike pompe postao je najbolji fudbalski sudija koga je onda FSS nominovao i na evropsku listu. A tu onda počinje druga priča u kojoj mnogi nisu uspeli dalje od početka.

Nakon uzvišeno naporne sezone u Ligi šampiona gde je Mažić sudio Barseloni, Galtasaraju, Mančesteru usledile su one „van fudbalske provere“ i specijalni testovi u Cirihu. Dobre ocene sa Kamp Noua i li Stamford bridža trebalo je još jednom overiti pre nego što sudijski bord FIFA kojim rukovodi neprikosnoveni autoritet u liku Švajcarca Masima Busake ne donese konačnu odluku.

Pored našeg Mažića iz biše Jugoslavije u konkurenciji za odlazak u Brazil bio je samo Slovenac Damir Skomina, inače Mažićev dobar prijatelj i odličan saradnik sa evropskih fudbalskih terena. Računalo se i na Mađara Viktora Kašaija. Na kraju Skomina i Kašai ostali su samo na nivou nominacije, dok je Mažić sa svoja dva pomoćnika Milovanom Ristićem iz Beograda i Daliborom Đurđevićem iz Kruševca uvršten među 25 sudijskih trojki za Brazil. On je sa svojim kolegama u ovoj sezoni sudio pet mečeva Lige šampiona, jedan Lige Evrope i dve kvalifikacione utakmice za odlazak na SP. Ukupan broj internacionalnih utakmica je više od šezdeset, a u „indeksu“ ocena su sve same najviše i to od nekadašnjih fudbalskih autoriteta kao što je Italijan Kolina. U čestim susretima po prirodi posla sa kolegama kao što su Veb, Proensa, Čakir, Melinka priča se o običnim stvarima, ali po najviše o sudijskom poslu koji zahteva danas gotovo „neurohiruršku preciznost“, jer pištaljka je u Evropi poput skalpela u operacionoj sali, ukoliko smo to i na primeru Milorada Mažića uspeli da shvatimo. A to je potvrdio i predsednik Barselone Sandro Rosel, koji je učinio presedan kada je nakon utakmice koju je na Nou Kampu sudio Mažić u Ligi šampiona nakon utakmice čestitao našem sudijskom timu. Presedan koji će teško ko još doživeti, jer zaista to nije praksa u fudbalskoj Evropi. Jer dok se na stadionima u Engleskoj, Španiji, Turskoj (…) pre svega obraća pažnja na „autoritet sudija“ i fer i korektno ponašanje, kod nas je situacija još uvek drugačija, pa je uprkos iskazanim kvalitetima Mažić bio na meti kritike i opstrukcije od strane i Partizana i Crvene zvezde, ali i nekih manjih klubova. Tek da pokažemo, kako to mi „umemo da se nosimo“ sa autoritetima priznatim od FIFA i UEFA, ali ne i od naših fudbalskih velmoža. Do puta u Brazil biće još provera za Mažića, Ristića i Đurđevića i to pod budnim oko sudijskog borda na stručnim seminarima, ali i testovima provere psiho fizičke i zdravstvene spremnosti svih kandidata.

A između Brazila i nove jesenje sezone u domaćem prvenstvu i Ligi šampiona pred Miloradom Mažićem biće još jedan lični izazov. Prošle su dve godine od kada je magistrirao agroekonomiju, pa mu sada predstoji odbrana doktorskog rada. Čovek koji tokom godine provede više od sto dana van zemlje, sasvim sigurno će uspeti da položi i ovaj ispit. Za to ima podršku supruge Brankice, Ognjena (11) i Gordana (7), ali i kolega iz Kompanije „Zlatiborac“ u prvom redu vlasnika Aleksandra Stojanovića, jer je Milorad regionalni menadžer ove mesne industrije za Vojvodinu.

I tu kao da se zatvara trougao za formulu uspeha u Evropi i svetu, ma kojim poslom da se bavite. Mažić je među najboljim fudbalskim sudijama, on je uspešan poslovni čovek i odan porodici koja je za njega glavnim inspirator za uspehe. I za kraj izazovna dilema koja se odnosi na naš odnos prema poslu – da li bi neko, a da nije Milorad Mažić odoleo da kao prodavac suhomesnatih proizvoda ne provede popodne sa prijateljima uz pršut, pečenicu i to zalije vinom, a da pritom bude ono što jeste junak ove naše priče?

Pod medijskim embargom

Sve izabrane sudije koje su na listi FIFA za SP u Brazilu nalaze se pod nekom vrstom medijskog embarga za davanje izjava i intervjua. To je samo još jedno pravilo do koga drži FIFA pa se ono odnosi i na Mažića, koji je uvek raspoložen za priču na temu fudbala i suđenja, ali ovoga puta sa njime će novinari moći da pričaju po povratku iz Brazila.