Evropa je došla u sukob sa administracijom američkog predsednika Baraka Obame oko klimatskih promena, što bi moglo da preraste u opasan raskol između dve strane uoči ključnih političkih pregovora o novom globalnom sporazumu o sprečavanju emisija štetnih gasova.
Između SAD i Evrope došlo je do ključnih nesuglasica u vezi sa srukturom novog sporazuma koji će važiti za ceo svet, a koji se tiče globalnog zagrevanja. Iz evropskih izvora se saznaje da bi američki pristup mogao da osujeti novi sporazum i umanji sposobnost sveta da smanji emisiju štetnih gasova.
Pregovori o sporazumu, koji se širom sveta smatra poslednjom prilikom da se planeta spasi od porasta temperature za dva stepena Celzijusovih i više, što EU smatra opasnim, biće održani u decembru u Kopenhagenu. „Ukoliko završimo sa slabijim okvirom sa manje zastupljenom sagIasnošću, šanse da se spreči porast temperature za dva odsto nisu velike“, naveo je izvor blizak pregovaračkom timu EU. Novosti o raskolu pojavile su se usred sve većih bojazni da na pregovorima u Kopenhagenu neće biti ostvaren neophodni napredak.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da su pregovori u zastoju i da je potrebno da se pokrenu s mrtve tačke. Uoči zasedanja UN o klimatskim promenama sledeće nedelje u Njujorku, Ban je rekao da će šefovi gotovo 100 vlada držati u svojim rukama budućnost celog čovečanstva. „Duboko smo zabrnuti da pregovori neće mnogo uroditi plodom, a ono što je važno jeste to da lideri demonstriraju političku moć i rukovodstvo.“ Rasprava između SAD i Evrope izbila je u vezi sa načinom na koji će se računati nacionalni ciljevi za smanjenje emisija štetnih gasova. Evropa je za to da se zadrže struktura i sistemi određeni Kjoto protokolom, postojećim globalnim sporazumom o klimatskim promenama. Američki pregovarači su rekli evropskim kolegama da Obamina administracija želi da se otarasi gotovo celokupne „arhitekture“ Kjotoa i da je zameni sistemom koji će sama osmisliti.
To pitanje je veoma osetljivo i evropski zvaničnici nisu voljni da otvoreno kritikuju Obaminu administraciju za koju priznaju da se s problemom klimatskih promena bori na način koji je Džordž Buš prethodno odbacio, navode analitičari i dodaju da oni zapravo strahuju da bi potez SAD mogao da osujeti napore da se postigne saglasnost u Kopenhagenu o novom sporazumu o klimatskm promenama. Evropski pregovarači su znali da SAD neće biti voljne da prihvate Kjoto, ali su se nadali da će moći da ga iskoriste kao osnovu za novi sporazum.
Ukoliko Kjoto bude odbačen, moglo bi biti potrebno i nekoliko godina da se pregovara o okviru koji bi ga zamenio, dodaju izvori, što bi bilo odlaganje koje bi moglo da zada konačni udarac naporima da se se stane na put opasnim klimatskim promenama. „Mi u Evropi želimo da gradimo sporazum na temeljima Kjotoa, ali bi predlog SAD zapravo te temelje srušio. Ukoliko bismo morali da počnemo ispočetka, biće potrebno dosta vremena.
Izvori dodaju da je mala verovatnoća da Evropa podrži SAD. „Nisam baš siguran da EU zapravo imaju petlju za odlučan obračun i upravo bi to mogao biti problem“. Plan Amerike će verovatno pobuditi bes kod mnogih u zemljama u razvoju, koji žele da zadrže Kjoto zbog obaveza koje se njime nameću bogatim državama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
