Samo dan ili dva nakon što je sanitarni inspektor zabranio kupanje na užičkoj Plaži i pošto je Zavod za javno zdravlje treći put utvrdio da voda u reci Đetinji nije za kupanje, vremešni i preplanuli komšija u bermudama i sa peškirom preko ramena, ode na Plažu, po još jednu dozu D vitamina i opasnost da zapati neku bolest od fekalnih bakterija. Htedoh da mu saopštim da je država utvrdila da su fekalije uneredile vodu, ali brzo sam odustao. Moj komšija ne bi poverovao u zvaničnu verziju. Nije on jedini.
Mnogi Užičani, na sopstvenu odgovornost, a među njima i deca, brčkaju se u zagađenoj i inače veoma hladnoj reci. Čak će, i pored zabrane, iako je zvanično otkazan, biti održan vaterpolo turnir, opet na odgovornost prijavljenih takmičara.
– To su laži. U pitanju je nameštaljka, kako bi se kupači sa Đetinje privukli na bazene u okolini grada, koji su prazni, jer narod nema para. Trideset godina se kupam u Đetinji i ništa mi ne fali – kaže jedan od Užičana, a potom skače u zvanično zagađenu reku.
Paralelno sa dilemom Užičana biti ili ne biti u fekalnoj reci, na njenoj desnoj obali nadrealan prizor. Državni i lokalni funkcioneri sa ministrom energetike slave 110 godina stare hidrocentrale, prve u Srbiji, izgrađene na Đetinji samo pet godina posle one na Nijagari po Teslinim principima polifaznih struja. I dok su oni slavili, uživali u muzici, dobroj hrani i kapljici, poreski obveznici su rizikovali svoje zdravlje.
Za genezu takvog (ne)poverenja u zvanične organe, postoje racionalna objašnjenja. Sećate se „pretnji“ od pomračenja sunca? Upozorenja da će nas pokositi epidemije ptičjeg, a one koji prežive, ako se ne budu vakcinisali, dokusuriće svinjski grip? Gde su deonice od po 1.000 evra od državnih javnih preduzeća i pola miliona radnih mesta? Šta bi sa prednošću nerazvijene Srbije u globalnoj ekonomskoj i finansijskoj krizi? Zar nije trebalo već da budemo u EU? Zar privatizacija nije omogućila nova radna mesta? Zar u državnim organima, javnim preduzećima i ustanovama, ne rade isključivo stručni i sposobni umesto poslušnih i partijski podobnih? Zar nismo pohapsili sve kriminalce i ratne zločince? Zato Užičanima ne treba zameriti što ne veruju u zvanične verzije. Ne veruju čak ni sopstvenim očima. Da veruju, promenili bi se, promenili bi i svoj grad i Srbiju.
Možda će se Užičani ovog leta zaraziti u Đetinji, a možda neće? Možda će grad da reši problem zagađenja reke tako što će domaćinstvima i privrednim objektima duž Volujačkog potoka u koji se slivaju fekalije, a potom završe u Đetinju, konačno obezbediti priključke na gradsku kanalizaciju, a možda nema para?
Neverovatno je da za potrebe običnog užičkog sveta, pa makar i da se leti osveži u čistoj rečnoj vodi, u budžetu nema para. S druge strane, ima se za duple projekte Mlečne pijace, sumnjive aranžmane o kupovini perona Autobuske stanice, izgradnju stadiona za privatni fudbalski klub, kupovinu višeg ranga košarkaškog takmičenja, komunalno uređenje atraktivnih lokacija za poslovno-stambene objekte, ali samo za pojedine investitore… Kako je moguće ostvariti obećane biblijske projekte o avionima, kamionima i milionima ako nije moguće ukloniti fekalije iz jednog i ne tako velikog užičkog potoka?
Da je, primera radi, prozvan i kažnjen krivac za poplavu Užica, kada se reka izlila prošle jeseni, jer neko na spornoj Plaži na vreme nije podigao ustave, možda bi Užičani počeli da veruju u zvanične verzije. Ovako, dok je politika zagađena, ni Plaža ne može da bude čista.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
