Sumnjivi doktori nauka

– Po mojim procenama, u obrazovni sistem Srbije je tokom prethodnih nekoliko godina „ubačeno“ između 150 i 200 doktora nauka, čiji je nivo znanja i naučni doprinos najblaže rečeno problematičan. Pod znakom pitanja je da su neke ustanove imale odgovarajuće dozvole da se na njima sme braniti doktorat. S druge strane, doktorat mora da sadrži naučni doprinos i mora da bude publikovan u vodećim međunarodnim časopisima. Veliki problem je što se ti ljudi zapošljavaju na visokim školama i drugim fakultetima i što oni dobijaju pravo da nekome daju doktorate. Da biste napravili doktora nauka, to je trud od najmanje nekoliko godina – kaže za Danas potpredsednik Komisije za akreditaciju Dušan Teodorović.

Prema prvobitnoj odluci Komisije za akreditaciju, u prva četiri ciklusa je akreditovano 59 odsto studijskih programa doktorskih studija, dok je 41 odsto dobilo akt upozorenja.

– Da bi univerzitet postojao, zakonom je precizirano da mora da daje doktorske disertacije, što je u borbi za opstanak dovelo do toga da svi imaju doktorske studije. U svetu i u Evropi postoje dve vrste univerziteta – istraživački, kojima je primarni cilj ozbiljno bavljenje naukom i univerziteti, koji daju diplomu bečelor i master. Kod nas je zakonska regulativa dosta rigidna, jer da bi neko predavao studentima mora da ima obavezan doktorat. Možda je rešenje da se kod nas primeni slovenački model, gde pored zvanja docenta, vanrednog i redovnog profesora, postoje i zvanja predavača i višeg predavača. To znači da, ako ste dobar stručnjak, možete da naučite studente, ali ne morate da budete doktor nauka – ističe Teodorović.

U toku istraga

Dušan Teodorović ističe da je Komisija „u fazi ispitivanja ove pojave“ i da je od pojedinih ustanova zatražila da dostave podatke ko je i kada branio doktorat, ali da ne može javno da saopšti o kojim univerzitetima je reč, dok se ne završi akreditacija.