Ovu rundu u borbi za svoje „dvorište“ trebalo je da dobije Rusija. Uprkos ekonomskim poteškoćama, Moskva je cele godine izdvajala pozamašnu sumu novca za svoje osiromašene postsovjetske susede, težeći da na taj način sačuva njihovu lojalnost na duge staze i ograniči uticaj Zapada u regionu. Međutim, stiče se utisak da susedi imaju drugačije planove.
Belorusija, kojoj je Rusija obećala humanitarnu pomoć od dve milijarde dolara, u poslednje vreme otvoreno se suprotstavlja Kremlju i hvali se da preferira Evropu, a takođe sakuplja novac od Međunarodnog monetarnog fonda. Uzbekistan je krenuo stopama Belorusije i odbio da potpiše sporazum o Kolektivnim snagama za brzo reagovanje, što je zamisao koju Moskva smatra eventualnom protivtežom NATO.
Ima i drugih primera, te je tako Turkmenistan u maju potpisao gasni sporazum s jednom nemačkom kompanijom, a Jermenija je dodelila najveću nacionalnu počast predsedniku Gruzije Mihailu Sakašviliju, otvorenog protivnika Kremlja. Međutim, ono što je ostavilo najveći utisak jeste to što je Kirgistan, koji od Rusije treba da dobije humanitarnu pomoć od 2.15 milijardi dolara, prošle nedelje preinačio odluku, što se smatra državnim udarom za Moskvu, te na kraju dozvolio SAD da koriste tamošnju vazduhoplovnu bazu Manas za vojne svrhe. „Na postsovjetskom prostoru započeta je igra na sreću – Ko može na najhladnokrvniji način da obmane Rusiju?“, napisao je vojni analitičar Aleksandar Golts, nakon što je objavljena vest o odluci o Manasu. „Kakav sjajan rezultat četvorogodišnjih diplomatskih napora Rusije!“
Međutim, ima nekoliko projekata koji su Rusiji bitniji od obnove uticaja u bivšim sovjetskim republikama. Takmičenje oko Gruzije i Ukrajine dovelo je do zahlađenja odnosa između Moskve i Vašingtona nakon hladnog rata, a to pitanje će biti centralna tema na pregovorima koje ruski i američki predsednici, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, započinju u ponedeljak.
Sposobnost Rusije da pridobije susede na svoju stranu nije baš impozantna. Kako navode analitičari, metode Kremlja su burne i često zastrašujuće, i predstavljaju kombinaciju podsticaja, kao što su jeftina energija ili novčana sredstva, s pretnjama da će uvesti trgovinske sankcije i smanjiti isporuku gasa. Čini se da je rat u Gruziji u tom smislu oslabio Moskvu. Umesto da budu zaplašene i primorane na poslušnost, oko čega je najveći broj posmatrača sa Zapada gajio bojazan, čini se da su bivše republike postale još odlučnije u odbrani svog suvereniteta. Štaviše, sami lideri su ostvarivali napredak tako što su suprotstavljali Rusiju i Zapad, a u pojedinim slučajevimu i Kinu, jedne protiv drugih, mada to nije rezultiralo uspostavljanjem stabilnosti ili prosperiteta u njihovim zemljama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
