Susedi u strahu od agresije Moskve

Kritičari ovakve vrste sporazuma između Moskve i Pariza su uglavnom ruski susedi, poput Ukrajine, Gruzije i država Baltika. One su saglasne da bi došlo do dramatičnog povećanja vojnih pretnji Rusije koje bi samo podstakle ionako pojačane tenzije u međusobnim odnosima.

Nika Laliašvili, iz gruzijskog komiteta za odbranu, potvrđuje da se Gruzija žestoko protivi takvoj trgovini. Bude li Pariz pristao na ovakav dogovor, biće to prva država članica NATO koja će prodati svoju naprednu vojnu tehnologiju Moskvi. Laliašvili kaže da bi dogovor predstavljao „ozbiljnu opasnost po Gruziju. Slične reakcije stigle su i iz estonskog ministarstva spoljnih poslova. „Dodavanje nove vojne tehnologije na obale Crnog mora ne bi bila dobra ideja“, ističe šefica estonske diplomatije Urma Pet.

I u Francuskoj ima onih koji osporavaju ovakvu trgovinu. Fransoa Tom, stručnjak za bivši Sovjetski Savez na Univerzitetu u Parizu, kaže da „ukoliko bude doneta ovakva odluka, potrebno je razmotriti dugoročne posledice takvog poteza. Očigledno je da bi takvo naoružanje omogućilo Rusiji da, kada bude smatrala da je neophodno, vrši agresiju na svoje susede. To izgleda kao da Francuska daje Rusiji zeleno svetlo za nove imperijalističke ratove“.

Vodeći francuski pisac i filozof Andre Gluksman kaže da dogovor podstiče rizik ne samo od napada već i od ucena Rusije. „Zemlje crnomorskog, kaspijskog i baltičkog regiona su nervozne. Poljska i baltičke države trebalo bi javno da ustanu protiv ovakvog dogovora. Takođe, i Brisel bi trebalo da interveniše i spreči sporazum“.

Ruski proizvođači vojne opreme protive se potencijalnoj trgovini sa Francuskom, te poručuju da je bolje da Moskva investira novac u jačanje ruskih vojnih industrijskih kompleksa koji su potpuno staromodni i ruinirani.

Ruski premijer Vladimir Putin razgovarao je o oružanom dogovoru sa francuskim kolegama tokom nedavne posete Parizu, kada je francuskim domaćinima poručio: „Mi smo kupci, vi prodavci. Od koga kod budemo kupili sličnu tehnologiju, imamo pravo da je iskoristimo kada procenimo da je neophodno“.

Ruski generali ukazuju na činjenicu da je Rusija imala takve ratne brodove tokom prošlogodišnjeg rata sa Gruzijom, ruski vojnici bi do gruzijskih obala stigli u roku od 40 minuta, umesto 26 sati koliko je bilo potrebno ruskoj mornarici da stigne do Gruzije iz ukrajinske luke Sevastopolj.

Penzionisani ruski pomorski zvaničnici kažu da je Rusija veoma siromašna država kada je reč o mornarici. Brodogradilište, gde je proizvedena većina nosača aviona i krstarećih raketa, nije bilo rusko, već Mikolajiv, na jugu Ukrajine. Ruska mornarica je prema sadašnjem izgledu 20 puta manja i slabija od američke.

Savetnik ukrajinskog ministra odbrane Serhij Bliznjukov kaže da još nije jasno da li bi Rusija rasporedila ratne brodove „mistral-klas“ na Crnom moru. Bazi Sevastopolj, prema njegovim rečima, nedostaje potrebna infrastruktura, što znači da bi Rusija takve brodove morala da rasporedi u bazi u svojim severnim ili pacifičkim flotama. Bliznjukov priznaje da bi na duže staze Rusija mogla da modernizuje svoja postrojenja u Sevastopolju.

Druga solucija za Rusiji, ističe ovaj ukrajinski zvaničnik, bila bi stvaranje nove mornaričke baze u ruskoj crnomorskoj luci Novorosijsk, za koju se Ukrajina nada da će biti sedište njene flote kada istekne ruski zakup 2017.

Rusko ministarstvo odbrane navodi da se diskusija o kupovini vojne tehnologije od Francuske nastavlja, te da će konačna odluka biti doneta do kraja godine.