Susreti novosadskih i kosovskih studenata

albanskim odnosima. Međutim, to je jako dug proces.
Omer Karabeg: Kakvo je većinsko mišljenje mladih Albanaca o Srbima i Srbiji?
Arben Limani: Većina mladih Albanaca nikada nije imala priliku da poseti Srbiju, niti da se sretne sa ljudima iz Srbije. Njihovi stavovi najviše zavise od onoga što čuju na televiziji. Rekao bih, međutim, da postoji raspoloženje za dijalog.
Omer Karabeg: A ima li straha, ima li nepoverenja, ima li netrpeljivosti?
Arben Limani: Ima straha, netrpeljivost je veoma teška reč, nje nema, ali straha ima. To sam video kod nekih kolega koji su išli u Srbiju na konferenciju.
Srđan Vezmar: Ja od 2004. godine putujem na Kosovo, često i dva puta mesečno, ali samo dva puta su mi se desile neprijatnosti – u Đakovici i Peći. U Đakovici, dok smo sedeli u kafiću, prišao nam je jedan čovek i pretećim glasom upitao zašto govorimo srpski, pa smo mi ustali i otišli. U Peći nam je jedna žena rekla da bi nam prerezala vrat zato što smo Srbi. Ali, ja njen gnev jednim delom mogu da razumem zato što je ona iz Drenice, gde su počinjeni veliki zločini.
Arben Limani: Dešava se to. Sve zavisi od toga koga sretneš i u kom trenutku ga sretneš. Ja nisam imao neprijatnosti u Novom Sadu, osim jedne male kada mi je prišao jedan student i optužio me da pričam protiv Ustava Srbije jer govorim da Kosovo treba da bude nezavisno. Ima mladih u Srbiji, to sam video kad sam bio u Novom Sadu, koji su veoma naklonjeni nacionalističkim, ekstremističkim stavovima.
Srđan Vezmar: U Novom Sadu postoji mnogo mladih ljudi koji razmišljaju svojom glavom. Na kraju i inicijativa da se organizuju dijalozi mladih Srba i Albanaca krenula je sa Univerziteta u Novom Sadu. Pokrenuli su je studenti i taj dijalog nenako ide. Mislim da je u ovom trenutku mnogo veći problem kako napraviti neki most unutar kosovskog društva između Srba i Albanaca. To je pitanje položaja manjinskih zajednica koje žive na Kosovu, a pre svega srpske, i spremnosti kosovskog društva da se otvori prema manjinama. Postoji veliko nepoverenje kosovskih Srba prema institucijama Kosova, što je razumljivo jer ti ljudi žive u getima.
Arben Limani: Potpuno se slažem da je to teška situacija. Ali inicijative kao što je Program za dijalog mladih veoma mnogo pomažu da mladi Srbi sa Kosova počnu da komuniciraju sa mladim Albancima. Kad oni vide nekoga kao što je Srđan koji slobodno priča o svemu, onda će i oni prihvatiti dijalog i početi da otvoreno pričaju o svojoj poziciji. Treba ići još dalje i razvijati balkanski dijalog. Naša organizacija studenata prava koja se zove Ligo lex legis sada uspostavlja veze s organizacijama u drugim balkanskim zemljama, u Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj. Dobro bi bilo kada bismo mogli organizovati balkansku konferenciju mladih.
Omer Karabeg: Mislite li da je uopšte moguća normalizacija odnosa između Srbije i Kosova, ili će neprijateljstvo potrajati još decenijama?
Arben Limani: Mislim da to najviše zavisi od stava Vlade Srbije, jer Kosovo u ovom trenutku želi dobre odnose ne samo sa Srbijom nego sa svim drugim susedima. To je naš prioritet. Ako se taj trenutak i ta pozitivna energija sada ne iskoriste, ako Vlada Srbije i dalje tvrdo bude insistirala na svom stavu da ne dolaze u obzir nikakvi kontakti sa Prištinom, biće to propuštena prilika, što će znatno otežati uspostavljanje dijaloga u budućnosti.